Члан: Међународне адвокатске коморе за одбрану од злочина
“Кадгод видим Волфганга Шомбурга, сетим се Аушвица, Матхаузена и Јасеновца…Мирис крематоријума и гасних комора стиже у суднице Хага заједно с њим." Др. Војислав Шесшељ, оптуженик ISTY и Председник Српске Радикалне странке.
Др. Шешељ није говорио само метафорично када је описао ужасно непријатан смрад којим одише Судија ISTY (Међународни Трибунал за почињене злочине у бившој Југославији), Шомбург1), смрдеж слугу Сотане веома добро је документован.2) Али, Др. Шешељ се није позвао на Дантеову релативно благу верзију пакла одобрену од стране Ватикана, већ уместо тога, на скорашња сећања Пакла на земљи створена у концентрационом логору Јасеновац од стране Римокатоличке цркве и њених сервилних следбеника, усташа. Преовлађујући воњ ISTY трибунала био је мирис живе српске деце нахрањене нагризајућом каустичком содом коју су им подариле римокатоличке калуђерице у Јасеновцу и оставиле их да пате раздиране изнутра, а бол у разореном телу буквално их је доводио до распада пред очима веома раздраганих усташких мучитеља.3) Ништа што је описао Данте није ни приближно мучењу кроз које су Срби прошли од стране нацистичких савезника у Независној Држави Хрватској, од 1941-1945. Пакао се поновио у Крајини и Славонији у деведестим годинама прошлог века, а створила га је поплава хрватских олујних трупа одевених у усташке одоре и с њиховим знамењима, које је Др. Шешељ, свом својом снагом и чврстином, покушао да не допусти.
Заиста не изненађује што је Др. Шешељ превише добро схватио да је његова законска судбина поверена пристрасном суду када је погледао ISTY одоре судија и тужиоце с перикама и што га је све то подсетило на најгоре ексцесе католичке Инквизиције, Гестапо и СС.4) Др. Шешељ је препознао врло старе непријатеље човечанства, чак и пошто су сви светски медији били задовољни постигнутим, као и половина српског народа нокаутирана, а и подмићена да пасивно пристаје на све што од њега тражи Европска Унија, НАТО и Рим. Баш је Др. Шешељ лично изложио сатанске ритуале ISTY и њихове тајне прославе смрти Слободана Милошевића.5) Исто тако је Др. Шешељ приказао конспирацију слободних масона у Београду 2002.6) Онда није ни чудо што агенти Сотоне и Рима траже његов брзи крај, али је он ипак преварио смрт.
Опсенари Хага и њихови дупелисци били су сви сувише очигледни и према томе се Др. Шешељ упустио у једини разумни метод како би спасао своју смртну душу, али и српски народ, од истребљења. Он се морално и етички успротивио хашкој Инквизицији у сваком погледу и препознао шта су они у ствари, не адвокати и судије, већ редитељи окултних манифестација и рђави помагачи опсенарства. Као правник и научник, Др. Шешељ жуди да достигне једини мудри правац, одмерену легалну раздаљину, кроз инсистирање да сам себе брани, међутим као патриота свог невољног народа, превазишао је и самог себе:
"Он се не бори само за свој живот, већ за све нас који смо се овде сакупили. Војислав Шешељ се бори за Србију!7)"
Неки мањи човек би могао одабрати лакши пут, прибавити себи најбоље адвокате који би се новцем могли платити и надати се некој мањој казни онда када дође до неизбежности изрицања кривице од стране тако-званог Трибунала. Али, жалбе које би уследиле прогутале би године, године које Србија себи не може допустити да изгуби. Уместо тога, Др. Шешељ је кренуо тежим путем, као заточеник савести одупрео се на ненасилан начин, само-одбијањем хране, методом пасивног отпора према неправедним ауторитетима што је један други политичар прославио, јер је одлучио да се сам брани, Мохандас Карамханд Ганди, за време борбе за независност Индије. Али, уместо универзалне хвале од стране Западних медија и српских медија, напори Др. Шешеља и људи који га подржавају, били су игнорисани, чак презирани и неоправдано исмевани у новинама Блиц8) и Данас9), које су као политичке грабљивице тражиле да створе политички капитал на нечијој смрти. Један од политичких аналитичара у Хагу, Александар Рокнић, отишао је толико далеко да је Др. Шешељу, због недавног штрајка глађу, наденуо етикету “политичког кржљавца”.10) Ова перверзна осуда “Српског Гандија” од стране његових сопствених земљака, необјашњива је, имајући у виду животну историју Др. Шешеља током које се одупирао репресији и залагао за слободу на сарајевском Универзитету 1984. године, када је први пут осуђен на затворску казну од осам година.11)
Охрабрен овим очевидним оглушивањем и непријатељством тако-званих демократа Србије, ISTY је сусрећући се са свим захтевима Др. Шешеља током штрајка глађу, наједном застао на очигледан корак до тога да га пусти из притвора. Да је само Србија уједињено стајала иза њега, резултат би свакако била његова и слобода Србије.
Политичко Опсенарство
Постоје документи о опсенарству још од најранијих дана човечанства; то је сасвим једноставно употреба мртвих од стране живих да би се дошло до неког циља, често политичког циља или како је то рекао један извор: “Извођење опсенарија духовима мртвих како би се предвидели будући догађаји или се на њих утицало.12)” Стари Грци или Римљани су често користили те паметне трикове како би призвали сени и духове да би дознали мотиве својих непријатеља. Наиме, римски Императори Нерон и Каракала, бавили су се враЏбинама.13) Слично томе, Стари Завет такве окултне радње приписује Старојеврејима у којима је Краљ Саул, уз помоћ Вештице из Ендора, призвао особу мртвог пророка Самјуела због политичке добити:
“Саул је потом рекао својој пратњи, "Пронађите ми жену која је медијум, тако да могу да одем и распитам се код ње." " Има једна у Ендору," рекли су му.14)”
Иако истински Хришћани, попут Православаца, мрзе употребу призивања духова, Римокатоличка црква већ дуго времена гледа на тако нешто сасвим другачије, чак то и подстиче. Према томе, Витешки Темплар, чији су потомци, Слободни зидари и данас активни у хашком Трибуналу, а и другде, слободно употребљавају те паметне трикове и до дана данашњег призивају духове мртвих. Према Римокатоличким изворима:
“Међутим, убрзо после 1750, док су окултне науке приписиване Темпларима, њихов систем се спремно прилагођавао свим врстама високослободозидар-ских циљева, као и бављење алхемијом, магијом, кабалом, спиритизмом и призивањем духова.15)”
Политичко опсенарство постоји још од древног доба све до данас, али због слабљења традиционалне културе, политике и религиозне праксе, заштита против тих сила се смањила. Многи Срби ће затварити своје очи пред незнањем пре него што ће се суочити са суровом реалношћу да је њихова судбина, као нације, стављена на коцку.
Два примера модерног опсенарства су од посебне важности за Србију и оба су проузроковала неописиву патњу Срба: период Другог светског рата и ера нацистичког призивања духова, као и савремени франачко-усташки враЏбинари у Међугорју. Веома је добро документовано да је нацистичка партија луминара заједно са Хитлером, Хесом и Химлером била партија демонских спиритуалиста. Читаво једно крило СС трупа познато каоAhnenerbe бавило се враЏбинама у служби нацистичке партије укључујући и жртвовање људи под велом медицинских експеримената. Окултиста, генерал Карл Хаусхофер, директно је утицао на Хитлерову верзију геополитике, што је довело до првог уништења Југославије. Хауфхаузен, Хес и Химлер су сва тројица били окултисти који су починили претпоследњи злочин, опсенарство.
Мање је познато да су савременици нациста, усташке вође, предвођени монструмом Антом Павелићем, такође практиковали призивање духова руковођени својим Римокатоличким менторима, Франачким главешинама Босне и Хрватске у смеђим одорама. Павелић се посветио једном и само једном циљу, уништењу Срба као народа. Док су усташе такође клале Роме и Јевреје, њихова права фиксација били су Срби, а они Јевреји, који су били у стању да плате свој откуп били су поштеђени месарског ножа. Пошто су се бесрамно заветовали над пушком, гранатом и крстом, усташе су терорисале и погубиле бар пола милиона Срба, а значајно најгора недела над Србима почињена су у Крајини, Славонији, Книну и Срему, баш у оним областима у којима ISTY терети Др. Шешеља да је починио злочине над Хрватима!
Усташе нису биле задовољне само погубљењима, код њих је постојао демонски и аспект злочина. Командант логора Јасеновац био је Франачки калуђер, Брат Сотона (Мирослав Филиповић-Мајсторовић), и многи његови главни извршиоци, који су користили само секире, ножеве и посебно дизајниране чекиће, потицали су из редова свештенства и Франачких манастира као што је Широки Бријег. Убијање Срба није се одвијало на индустријски начин, онај нацистички; уместо тога, убијања Срба била су крвава, продужавана и варварска и била су таква намерно, у циљу политичког опсенарства. Усташе су, слично њиховој нацистичкој браћи, фабриковале аријевску лаж и веровале да ће кроз обредна жртвовања људи, умирити своје готске богове. Запањујуће је сазнање да је Римокатоличка црква прећутно одобравала ове паганске обреде и подржавала Фр. Доминика Мандића, франачког фратра високог ранга, који је скувао идеју да су Хрвати персијски Готи, пре него Словени.16)
Док је дерњава монструма Павелића била покривана фашистичким жаргоном, циљ је био јасан: уништити све Србе и разбити Србију-матицу као нацију. И када је Павелићева Независна Држава Хрватска коначно смрвљена током последњих месеци Другог светског рата, тај усташа је успео да побегне у Рим заједно са врећама опљачканих драгоцености, златним зубима и венчаним прстењем. Павелићу и многим другим злочинцима, помогао је Ватикан и обезбедио свето место уточишта, али и пацовске канале за случај да на крају морају да беже. Збрињавање Павелића и његових бандита, посебно се приписује ватиканском државном Подсекретару, Монтинију, касније Павлу VI, на основу информација добијених од агента Контраобавештајне службе САД, Вилијама Гауена, који је истраживао случај усташа у Риму 1947.
И баш за време Понтификата Монтинија (Павла VI), у Југославију се 1981. вратило призивање духова. У почетку се чинило да су то само невине мајсторије Фрањевачких шарлатана у Међугорју како би привукли ходочаснике да дају прилог у готовини, али убрзо се суморна политичка стварност сама разоткрила.17) Хрватски Фрањевци су из јаме Шурманци подигли демона, “Госпу”, места на којем су усташе клале Србе, да би сакупили новац од наивних туриста. Тај новац ће употребити да купе оружје и убијају Србе православце, али исто тако Хришћане.
На десету годишњицу појављивања тако-зване Госпе, демонског духа који је требало да имитира Девицу Марију, свету мајку Божју, Хрвати су се окренули против Југославије. Није то било случајно, било је планирано. Огољени свештеник Јозо Зовко је толико признао у снимљеном интервјуу са америчким католичким истраживачем Е. Мајклом Џоунсом. Значај овог догађаја, међутим, изгубио се међу другим наркотицима који су задесили Југославију. Ипак, Хрватску, као независну државу, први су признали Ватикан и Немачка, што је резултат предодређен да се догоди много година раније. Витез од Малте је преко својих моћних банкарских веза сакупио новац у фондове неопходан да се подржи ратни, злочиначки Туђманов режим. Што се тиче Госпе, то је класично опсенарство, мртав дух који је обезбедио хиљаде порука својим следбеницима током година и година. Овај дух је толико ђаволски да га се чак и локални католички бискупи плаше и о њему говоре с презиром. Бискуп Перић из Мостара је 15.јуна 2006. неуспешно покушао да стиша демона:
“Према томе, ја одговорно позивам оне који тврде да су људи што “виде”, као и оне особе које стоје иза “порука”, да покажу еклезијастичку послушност и престану са тим јавним манифестацијама и порукама у овој парохији.18)”
Неки, попут далековидог Др. Шешеља, предвидели су ове догађаје и покушали да их спрече политичким средствима и формирањем снага за самоодбрану како не би дошло до поновљеног клања невиних Срба. Неко време, херојска Влада и Влада снажне воље, Републике Српске Крајине и Др. Шешељ давали су отпор надолазећој плими усташа. Међутим, ти напори су пропали, дошло је до издаје. Неки мањи човек би побегао у егзил или променио мишљење о свом патриотизму, али уместо тога Др. Шешељ је добровољно изабрао да настави и бори се самостално, а онда, пошто је Југославија сломљена НАТО бомбама, решио је да прихвати изазов истинских уништитеља Југославије у њиховој Сатанској јазбини, у опсенарском Хагу.
Као политички научник, човек само може да прихвати опсенарство као још једну нетипичност. Југославија није уникатна, опсенарство су упражњавали бројни режими – много чувенији по злу, укључујући БабЏ и Папа Доц Дувалие, који је деценијама контролисао бедно острво Хаити, користећи вуду и зомбије, као и ужасне tontonmacoutes, господњу армија отпора у Уганди на челу са Џозефом Кормијем, што призива духове мртвих и доказује се изузетно отпорним према опозиционим снагама. Тако и у геноциду у Руанди, који многи приписују само етничком раздору, има чудне сличности са усташама када је откривено да су многи месари били католички свештеници и калуђерице. Има и других, у тој мери несумњивих, примера укључујући чак и америчког Председника Роналда Регана, који се није либио да консултује оне који виде и астрологе.19)
Веома је чврсто установљен принцип да оптижени, без обзира колико био познат по злу или неправедно заточен, има право на фер и праврдни трибунал. Претпостављајући да су ISTY и његове надмоћно католичке судије, заједно са тужиоцима, само заступници Инквизиције и бившег Великог Инквизитора Рацингера, сада Папе Бенедикта, да ли би Др. Шешељ могао бити уверен да ће имати фер суђење. Одговор је одјекујуће НЕ.
Овај правни принцип је светиња – и према националном и међународном праву; неправедни трибунал не може да заседа и суди оптуженом.
Опсенари оптужују невине
Још један трик инквизитора јесте да увек лажно оптуже невине за опсенарство због својих политичких циљева. Демонизација Срба је само најскорији пример. Рани Хришћани су били осуђивани од својих римских прогонитеља због опсенарства, поновно рођење и Васкрснуће Христа сматрано је злочином од стране римских пагана. Када је римокатоличка црква стекла супрематију и тако владала Европом, њена Инквизиција је на смрт осудила многе невине људе на основу лажних оптужби за опсенарство. Православно хриђћански Константинопол су 1204. године избацили витезови у служби Римокатоличке цркве, а тако-зване јеретике погубили.
Недавно је тако-звани “Благословени” Карл Хабзбург, чија је војска починила разна непочинства над Србима, беатификован од стране Ватикана за своја дела. Свакако да елевација на путу ка светости једног суровог Хабзбурга није била због наводног постхумног чуда исцељивања варикозних вена једне бразилске калуђерице, која му се молила 1960.20)” Карло је као главнокомандујући аустријске војске користио отровни гас21) и сличне немилосрдне методе против српских снага за време Првог светског рата. На исти начин, Ватикан трага како да на исти ниво светости подигне и ратног злочинца Хрватске у Другом светском рату, Степинца,22) да некако и он, постане светац, јер је као загребачки Надбискуп дао пуни допринос и свој благослов усташким убицама строго их упозоривши 1941 да су српски православни Хришћани највеће проклетство Европе. Насупрот овим чињеницама из прошлости, модерни српски лидери оптужују се за говор мржње и опсенарство. Сам Др. Шешељ седи оптужен за таква дела, она која су усташе починиле 1940-сетих и 1990-сетих!
Да ли је ISTY у суштини демонска манифестација? Морамо да испитамо његове корене и његову филозофију. Судије, тужиоци и особље Трибунала су превасходно Католици и људи из Европске Уније; нарочито су из нација где Ватикан или слободна масонерија имају огромни утицај. Ако је ISTY истински међународни трибунал, зашто ми онда у њему не видимо обичне судије, искусне у области кривичног правосуђа, кинеске или руске правнике, који би разумели правосудни систем бивше Југославије?
Тачно је, Др. Шешељ је већ разоткрио истину, али због недостатка солидарности у Србији није ослобођен од стране оних који га оптужују – Опсенара у Хагу.
Напомене:
1) Судија Волфганг Шомбург (Немачка) је судија у Међународном Трибуналу за почињене злочине у бившој Југославији (ISTY) од марта 2001; Председавајући судија Судског већа II од новембра 2001, а судија Жалбеног већа у ISTY и у Међународном Трибуналу за злочине почињене у Руанди (ICTR) од октобра 2003. 2) Види уопштено: Антони К. Цасел,”Гробница, Кула и Јама: Дантеовог Сотоне,” Италика, Вол. 56, бр. 4, Данте. (Зима, 1979), стр. 331-351. 3) Бари М. Литучи, ед. Јасеновац и Холокауст у Југославији, (Њујорк: Институт за истраживања у Јасеновцу, 2006), стр. 226-227. Документи о сведочењу преживелог у логору Јасеновац, све о добро скривеним зверствима Римокатоличког клера према српској деци, принудном покрштавању, пребијању и мучењу. 4) Хајкелина Веријин Стуарт,”Међународни Трибунал за злочине почињене у бившој Југославији; Тужилаштво” Међународни Правосудни Трибун 5, 6. новембар, 2006. 5) Хајкелина Веријин Стуарт,”Међународни Трибунал за злочине почињене у бившој Југославији; Тужилаштво” Међународни Правосудни Трибун 5, 6. новембар, 2006. 6) Бета, Београд, 1. новембар, 2002. 7) Говор Генералног секретара Српске Радикалне странке, Александра Вучића, 2.децембра, 2006. 8) Српски Радикали су рекли да се Шешељев штрајк глађу "бесрамно експлоатише", Текст- коментар, аутор: репортер-уредник, Ранко Пивљанин, под насловом "Радикалска наплата", објављено у српским дневним дневним новинама Блиц 11. децембра, 2006. 9) ШЕШЕЉ ВИШЕ ВРЕДИ "МРТАВ НЕГО ЖИВ" ЗА РАДИКАЛЕ, непотписан коментар под насловом "Радикалска кокетерија", објављено у српским дневним новинама Данас 8. децембра, 2006. 10) Александар Рокнић, Шешељев штрајк глађу “Трик с јавношчу”, Балканско сазнање, 23. нов. 2006 11) Оскар Груенвалд, “Југословенска књижевност логора: Поновно откривање националног духа прошлости-садашњости-будућности,” Словенски преглед, Вол. 46, бр. 3/4. (Јесен – Зима, 1987), стр. 525-526. 12) Трент Ц. Батлер, ед., Холман Речник Библије, Бродман & Холман Издавачи, 1991. 13) Сер Џејмс ЏорЏ Фрејзер, Фолклор у Старом Тестаменту: Компаративне студије религиозних легенди и закона (1923), Кесингер, 2003, страница 300 и следеће. 14) Самјуел 28:7-25 (Нова Међународна верзија) 15) Вештица из Ендора, унос у Новој Адвентистичкој Католичкој Енциклопедији. 16) Стејт Департмент САД, Ватиканска Заштита Југословенских Ратних Злочинаца, 12. јул, 1946 (Декласиран документ) 17) Е. Мајкл Џоунс, “Духови у јами Шурманци: Краљица Мира, Етничко Чишћење и уништени животи,” Ратови култура, Фебруар 1998. 18) Морализаторска Проповед Бискупа Ратка Перића из Мостара – 15. јун, 2006. 19) Тајм Магазин, 16.маЏ, 1988. 20) Ерик Кампано, “Светац, Патрон политичара?” Дојче Веле, 10. март, 2004. 21) “Немачка немилосрдност у Северној Италији; Писма и фотографије које сада стижу у Америку, говоре о суровостима које су упражњавали у свом маршу до реке Пјаве,” Њујорк Тајмс, 28. апр, 1918. 22) Алојзије Виктор Кардинал Степинац (8.МаЏ, 1898 – 10. фебруар, 1960) био је хрватски католички Прелат. Био је загребачки Надбискуп од 1937 до 1960 и Кардинал. Осудиле су га југословенске власти 1946. због сарађивања са усташама. Остатак живота је провео у затвору и кућном притвору. Католичка црква га је беатификовала 1998.
