кршење људских права др Војислава Шешеља

1. По временској дужини притвора, одавно је пробијен разумни и законски рок. Не постоји ни један правник на свету који неће потврдити да је разумни рок притвора још пре неколико година прекорачен.

2. Шиканирање се примењивало и тако што су оптуженом, у два наврата, на дуже време, забрањивани сваки контакти са најближом породицом. Први пут седам месеци, а други пут два месеца.

3. Пуне четири године Судско веће је на силу покушавало да наметне браниоца, што је код оптуженог стварало велику психичку патњу. Покренут је дисциплински поступак пред холандском и енглеском Адвокатском комором, против лица која су пристала да буду наметнута.

4. Истовремено, док су покушавали да на силу поставе њиховог браниоца, забранили су сваку комуникацију, на регуларан начин, са његовим правним саветницима, такође пуне четири године.

5. Одбијали су да судска документа достављају на српском језику и на папиру, четири године је трајало прегањање и достављање материјала и списа у електронском облику.

6. Противправно су ограничавали дужину судских поднесака, и то упутством председника суда, који је прекорачио своја овлашћења.

7. Поводом помињања имена одређених чланова Секретаријата и њихових криминалних радњи, одузимана му је реч, забрањивало му се да говори, или су редиговани транскрипти, што је такође противправно.

8. У јуну 2005. године је покренута инијацитива за непоштовање суда, која је одбачена, а оптужени ни дан данас не зна ни како, ни зашто је то урађено, што значи да је цео поступак вођен у тајности.

9. Крајем 2005. године Судско веће је издало налог да се заплене одређена документа, која су му претходно достављена од стране тужилаштва, а др Шешељ ни данас не зна шта је садржај тих докумената, јер их није прочитао.

10. Материјал, по правилу 61, му скоро уопште није достављен (такозвани ,,потенцијално ослобађајући материјал”).

11. Оптужени је, за ових пет година, био принуђен да буде сведок систематских и стравичних притисака на друге хашке оптуженике, како би пристали на сарадњу са тужилаштвом, и да лажно сведоче против својих ратних другова, а због чега су се дешавала самоубиства, и много више, лажна сведочења.

12. Сведоци тужилаштва су изложени стравичним притисцима, претњама и застрашивањима. Уцењују их, говорећи им да су они потенцијално осумњичени, неки су, у том смислу поклекнули, и пристали да лажно сведоче против др Шешеља.

13. Упркос начелној одлуци претпретресног судије Антонетија, још није решено питање финансирања одбране, што свакако додатно отежава статус оптуженог.

14. Још један пример шиканирања и тортуре је пролонгирање кривичне пријаве за непоштовање суда, коју је поднео др Шешељ против ондашњег тужиоца и његових помоћника, а са образложењем да се то обави по окончању суђења, што онда неће имати никаквог смисла. Та кривична пријава је требало да се решава по хитном поступку.

15. Велики број поднесака је, административним путем, враћен оптуженом због, наводно, увредљивог садржаја. Поднесак се не може враћати административним путем. По сопственом правилнику, Судско веће треба да констатује ,,увредљивост” поднеска и тек онда врати или одбије, а не да Секретаријат преузима ингеренције Већа.

16. Др Шешељу је забрањивано да на статусним конференцијама помиње било које име, под изговором да је ,,можда” реч о заштићеним сведоцима, што је нечувени нонсенс.

17. Превелики је број сведока са заштитним мерама, што је непојмљиво за једно регуларно суђење.

18. Противправна је одлука о одлагању објављивања имена сведока тридесет дана пре почетка суђења, уз образложење да почетак суђења почиње испитивањем првог сведока.

19. Оптужница против др Шешеља је час скраћена, час није скраћена.  Тужилаштво није смањило број сведока, ни доказних предмета, и има намеру да изводи доказе о ,,бази злочина”, тако да оптужени не зна од ,,чега” да се брани.

20. Ово суђење је почело, а да нису испуњене све потребне претпоставке за његов почетак.

ПЕТИЦИЈА

Тужилаштво Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) у предмету против Војислава Шешеља, поново покушава да наметне браниоца др Шешељу.
У исто време Секретаријат МКСЈ је 29. септембра 2008. године укинуо право на привилеговану комуникацију др Војиславу Шешељу са његовим правним саветницима за коју се он изборио након 28 дана штрајка глађу. Др Шешељ због могућих злоупотреба других видова комуникације искључиво користи привилеговану комуникацију за припрему своје одбране. У тренуцима када Тужилаштво изводи доказе ова забрана у потпуности онемогућава одбрану др Шешеља, јер он није у стању да сам без својих сарадника обезбеди доказе како би се квалитетно бранио. Војислав Шешељ се након 28 дана штрајка глађу, одлуком Жалбеног већа од 8. децембра 2006. године, други пут и дефинитивно изборио за право да се брани сам.

КРШЕЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА
ПРОФ. ДР ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА

Одлуком Секретаријата МКСЈ од 29. септембра 2008. године др Војиславу Шешељу забрањена је привилегована комуникација са правним саветницима. Истог дана др Шешељ је упозорен од стране Секретаријата МКСЈ да би након ове мере могла да му се изрекне и мера забране свих посета.
На овај начин др Војислав Шешељ је остављен без одбране, јер је једино привилегована комуникација са његовим правним саветницима коришћена за разговор о предмету и припрему одбране.

СРБИЈА У ГЕОПОЛИТИЧКИМ И ГЕОСТРАТЕШКИМ
ПЛАНОВИМА САД И УЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПЕ

А.И.Филимонова

Данас стратешки циљ процеса глобализације представља разрешавање глобалне ресурсно-демографске кризе у корист САД и НАТО-а, који су прешли у фазу прерасподеле светских ресурса (пре свега енергетских) уз примену силе. Као средство за реализацију те стратегије користи се стварање геополитичког система “диригованог хаоса”, праћено потпуним укидањем међународних правних норми из друге половине XX века.

СТИЖЕ ЛИ МЕЂУНАРОДНА ПОЛИЦИЈСКА ДРЖАВА?

Џон Степлинг

Милошевића нису теретили за говор мржње, али је он био ухваћен у полуге међународног система злочиначке правде. Био је корисна жртва за ’глумљење’ Империјума међународног ауторитета. Органи империјумских медија струцтуре ауторитета, бљували су готово константни бараж пропаганда, која се непрестано појачавала. Од Африке до Балкана, до Јужне Америке и до Средњег Истока, поданици који су дозвољвали да буду тема расправе, бивали су на столу – па чак да се и јасније каже, и они који НИСУ дозвољавали да се то са њима ради. Пример за ове друге могло би бити израелско нуклеарно наоружање, или достигнућа Револуције на Куби. Међутим, медији раде на много сложенији начин од тога. Лако је уочити безобзирни рат шовинизмом конзервативно корпоративних новинских вентила, исто колико је лако уочити оде које се певају западном Империјализму (и оправдавају насиља) у бескрајној “акцији” холивудских филмова. Или уочавање рационализација полицијске државе у полицијским ТВ драмама. Или саркастично исмевање политичара када се, у ретким приликама, од њих у ствари тражи да одговоре на неко релевантно питање.

ОПСЕНАРИ ХАГА

Др Џонатан Леви

Др. Шешељ није говорио само метафорично када је описао ужасно непријатан смрад којим одише Судија ISTY (Међународни Трибунал за почињене злочине у бившој Југославији), Шомбург, смрдеж слугу Сотане веома добро је документован. Али, Др. Шешељ се није позвао на Дантеову релативно благу верзију пакла одобрену од стране Ватикана, већ уместо тога, на скорашња сећања Пакла на земљи створена у концентрационом логору Јасеновац од стране Римокатоличке цркве и њених сервилних следбеника, усташа. Преовлађујући воњ ISTY трибунала био је мирис живе српске деце нахрањене нагризајућом каустичком содом коју су им подариле римокатоличке калуђерице у Јасеновцу и оставиле их да пате раздиране изнутра, а бол у разореном телу буквално их је доводио до распада пред очима веома раздраганих усташких мучитеља. Ништа што је описао Данте није ни приближно мучењу кроз које су Срби прошли од стране нацистичких савезника у Независној Држави Хрватској, од 1941-1945. Пакао се поновио у Крајини и Славонији у деведестим годинама прошлог века, а створила га је поплава хрватских олујних трупа одевених у усташке одоре и с њиховим знамењима, које је Др. Шешељ, свом својом снагом и чврстином, покушао да не допусти.

СУДСКИ ПРОЦЕС ПРОТИВ ДОКТОРА ВОЈИСЛАВА
ШЕШЕЉА У МЕЂУНАРОДНОМ ТРИБУНАЛУ ЗА
БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ

Александaр Мезјајев

Нарушавања међународно-правних норми у “поступку” против доктора Војислава Шешеља нису изузетак, него опште правило.

При томе се појављују јако битна питања у вези са међународним правом, која захтевају теоријско и практично решавање. У овом члану се разматрају само најбитнији проблеми - најпре ти проблеми које је формулисао сам В. Шешељ у периоду пред судски процес. У почетку ћемо да размотримо ове проблеме, прикажемо њихову правну анализу, а затим ћемо да понудимо сва могућа практична решења.

СЛОБОДА ШЕШЕЉУ

Учесници видео линк конференције

Хашки Трибунал је нелегална исполитизована институција која испуњава америчке империјалистичке интересе на Балкану. Проф. др Војислав Шешељ утамничен је због антиглобалистичке политике, закључили су учесници видео линк конфренције, најзначајнији слободномислећи људи данашњице.

ИСТИНОМ ПРОТИВ ЛАЖИ

Међународни округли сто

Еминентни стручњаци и врхунски интелектуалци из читавог света, правници, историчари, социолози и други затражили су укидање Хашког трибунала и пуштање проф. др Војислава Шешеља на слободу.

Међународни округли сто “Хашко измишљање кривичног дела говора мржње и процес против др Војислава Шешеља” у организацији Српске радикалне странке и Тима који помаже одбрану др Шешеља одржан је 24. фебруара 2007. године у хали “Експо” у Новом Београду. Поред истакнутих професора и правника из Београда – проф. др Оливера Антића, проф. др Бранка Ракића, правног саветника др Шешеља Зорана Красића, присутнима се обратило и више од 30 еминентних стручњака и врхунских интелектуалаца пристиглих из различитих делова света.

ГОВОР МРЖЊЕ: ПРОКЛЕТИ ЗЛОЧИН НЕЛЕГИТМНОГ СУДА

Дејвид К. Серђи, Сидни Норис

Међународни трибунали за злочине суочени су са питањем “говора мржње” готово од почетка идеје о трибуналу у Нирнбергу, када је тај трибунал био суочен са писањем Јулијуса Штрајхера. Преглед рада тог трибунала и трибунала који су уследили, јасно показује да је тај трибунал био често крив због истих базичних преступа за које се оптужени терети. У Нирнбергу и у трибуналима који су уследили после тог трибунала, прихватала се верзија историје “победника”, није се обраћала пажња на легитимну расправу о стварним чињеницама које би биле прихваћене као истините, а ангажовање се концентрисало на сам чин “говора мржње” за који би се оптужени теретио. Међутим, док су оптужени били заузети политичком расправом, трибунали су изјављивали да се труде да обезбеде "правду". Када се, како је овде показано, сами ти трибунали, који би требало да деле "правду", ангажују око сопственог "говора мржње, концепт трибунала губи сваки морални ауторитет и постаје још једно оруђе "победничке правде."

КО ЈЕ ЧИЈА ЖРТВА “ГОВОРА МРЖЊЕ”

Мик Колинс

’Говор мржње’, слично већини других израза у дислексији ad hoc трибунала и њиховог поново враћеног двоструког правосудног говора, само је још једна цигла на ’безбедносној огради’ глобалиста која треба да замрачи онај основни, боље речено, најважнији злочин ничим изазване међународне агресије ’мајке свих ратних злочина и злочина против човечности’, или онога што је Нирнбершки трибунал називао ’злочином против мира’. Заједно са ’унутрашњом агресијом’, ’етничким чишћењем’, ’геноцидом’, па чак и свеприсутним и некритичким коришћењем израза (поготово међу левичарима), ’грађански рат’, ’говор мржње’ имплицира одговорност за војно насиље почетног агресора, чији су мотиви и малициозност превише јасни, те их преносе на одређене жртве овог циљаног рушења и на тај начин објашњавају необјашњив, али неизбежан режимоцид као нешто што је проистекло из унутрашње ’мржње’, етничких или религиозних или националних анимозитета и ривалитета, који су увек веома стари у свом постојању.

ПРАВОСУДНЕ ФИКЦИЈЕ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА

Др Патрик Бариот

Оптужница против др Војислава Шешеља, која врви од нетачности када је о његовој биографији реч, објављена је 14. фебруара 2003. године, што ће рећи десет година после оптужби за које се терети (август 1991. - септембар 1993). Подсетимо да је Хашки трибунал основан 1993. Убеђен у своју невиност др Војислав Шешељ се добровољно предао Хашком трибуналу 24. фебруара 2003, десет година након што је оптужница објављена.