Већ маршира нови Хладни рат, док се човечанство, изгледа, озбиљно спрема за нове „вруће ратове". Војни расходи су 2007. достигли рекордни ниво - 1,2 билиона долара.Претње Запада постојању руске државе нису уопште фантомске.Нова формула америчког светског господства гласи: „Морамо осигурати безбедан приступ свим кључним деловима света, стратешким комуникацијама и глобалним ресурсима". Могуће је претпоставити да ће се до 2015/2020. године ситуација у односима Русија-Запад вратити у период до 1962. године. Напад на Русију засад одвраћају остаци атомског потенцијала СССР. Све остало је имитација борбе с међународним тероризмом.
У апсолутној већини држава планете динамично расту војни расходи. Према подацима Бонског међународног центра за конверзију, војни расходи су 2007. достигли рекордни ниво - 1,2 билиона долара.
У решавању економских, политичких и територијалних проблема тежиште је све више на употреби силе. Снижава се праг за примену атомског оружја. САД и НАТО све више шире списак „претњи" и ситуација у којима су спремни да га употребе.
Усавршавају се класична оружја и праве нова - на новим физичким принципима. Космички простор, ваздух и светски океан, као и сви континенти, претварају се полако у јединствени глобални театар за војна дејства. Све у свему, нова светска трка у наоружању почиње, а већ маршира хладни рат који поприма нова својства док се човечанство, изгледа, озбиљно спрема за нове „вруће ратове".
Колико год изгледало чудно, у условима монополарног света иницијатор свих ових опасних процеса је „најцивилизованија" цивилизација - савез западних држава. Ослањање на доминантну војну силу утврђено је у „Стратегији националне безбедности САД", коју је амерички Конгрес прихватио 2005. године. У њој пише: „Морамо осигурати безбедан приступ свим кључним деловима света, стратешким комуникацијама и глобалним ресурсима". А ово је, у суштини, нова формула америчког светског господства.
Са доласком у Белу кућу неоконзервативаца на челу са Џорџом Бушом Млађим 2000. године, Американци су покушали да проблем монополарности реше сами, без савезника, ослањајући се само на своју војну моћ. Међутим, пошто су се опекли у Ираку и Авганистану, Вашингтон се поново обратио НАТО увлачећи алијансу у своју стратегију и јачајући њен војни потенцијал.
Пет познатих генерала који су сада у пензији (К. Науман), који је био начелник Главног штаба Бундесвера, и начелник војног комитета НАТО Џ. Шаликашвили, бивши председник Комитета начелника штабова САД, и бивши начелници генералштабова Велике Британије, Француске и Холандије почетком ове године - по наруџбини Савета НАТО - припремили су извештај - концепцију за промену улоге и задатака западне алијансе, ширење зоне њене одговорности до планетарних размера.
Гејтс: Морамо парирати расту Руске нуклеарне моћи
Министар одбране САД одржао је у Вирџинији, пред официрима Ратне авијације, говор у духу хладног рата током којег је назначио и „перспективу конфронтације с Русијом". Гејт је политику Москве назвао једном од претњи којима треба да парира нарастајући атомски потенцијал САД.
„Јасно је - рекао је Гејтс - да ће се Руси убудуће сконцентрисати на повећање своје нуклеарне моћи. То што Русија све више и више рачуна на своју нуклеарну снагу, а не на конвенционално оружје, потврђује важност ширења нашег атомског арсенала као савремене силе и средства обуздавања".
Амерички министар је оценио да постоји вероватност да се атомско оружје нађе у рукама држава као што је Иран и целих антиамеричких савеза. Његова земља ће у наредних пет година у разраду нових типова оружја и куповину постојећих уложити око 900 милијарди долара.
У том обимном документуговори се о неспособности свих других (осим НАТО) међународних структура, укључујући и УН, да управљају безбедношћу;
као озбиљан изазов безбедности Запада третира се динамичан развој азијских страна и препород Русије; у први план стратегије НАТО ставља се борба за власт над ресурсима (пре свега енергетским); одбрамбени карактер стратегије НАТО проглашава се за недостатак који мора бити превладан; атомско оружје се види у улози основног инструмента стратегије НАТО пакта.
Аутори овог документа покушали су да овој стратегији обезбеде и правну основу, написавши: „Наношење превентивног удара је легитимни корак самоодбране у оквирима међународног права". Прогласивши на овај начин, у суштини, ратно стање, они су се заклели: „Нема гаранција да ће Запад на крају бити победник ако дозволимо да се догађаји развијају у виду таласа. Неопходно је дејствовати одмах, без одлагања".
Из свега овога следи закључак да претње постојању руске државе нису уопште фантомске, већ - реалне. А то што нас још „трпе", што нас не нападају, само је зато што наша земља још има ракетно-атомски штит. Све остало је имитација борбе с међународним тероризмом.
„Нова Русија одлично схвата неопходност одлучних потеза ако не жели да је, напросто, задави војни супарник - САД. Русија још увек располаже одбрамбеним могућностима. Ривалство између Русије и САД... главно је у светској политици. За стратеге Вашингтона - Иран и Сирија само су кораци на путу ка великом завршном судару са Русијом... Циљ Бушове стратегије је контрола свих значајних нафтних области и најважнијих налазишта гаса. Упоредо са овим расту претензије САД на тотално војно лидерство и према Русији као јединој претњи глобалним амбицијама САД". Ово је позиција познатог америчког економисте и публицисте Вилијема Ендгала, изнета на Међународној конференцији у Минхену октобра 2007. године.
Дакле, да подвучем прву црту: свет се милитаризује, главна глобална туча биће око енергената, у борби за њих Запад је спреман да широко користи сва средства, све до атомског оружја. Русија као извор енергената и других ресурса налази се на списку приоритетних објеката нове поделе света. Напад на Русију засад одвраћају остаци атомског потенцијала СССР.
Могуће је претпоставити да ће се до 2015/2020. године ситуација у односима Русија - Запад вратити у период до 1962. године, када су САД, имајући атомско преимућство и поверовавши да је њихова територија недостижна за совјетске атомске бомбе, планирале атомске ударе по СССР, као што се зна само је појава наших ракета на Куби отрезнила Американце.
Већ маршира нови Хладни рат, док се човечанство, изгледа, озбиљно спрема за нове „вруће ратове". Војни расходи су 2007. достигли рекордни ниво - 1,2 билиона долара.Претње Запада постојању руске државе нису уопште фантомске.Нова формула америчког светског господства гласи: „Морамо осигурати безбедан приступ свим кључним деловима света, стратешким комуникацијама и глобалним ресурсима". Могуће је претпоставити да ће се до 2015/2020. године ситуација у односима Русија-Запад вратити у период до 1962. године. Напад на Русију засад одвраћају остаци атомског потенцијала СССР. Све остало је имитација борбе с међународним тероризмом.
