МУРМАНСК - Русија је тестирала најновију балистичку ракету која је лансирана из подморнице у Беренцовом мору погодила циљ око екватора у Пацифичком океану.
ОДГОВОРИ АМЕРИЧКОМ ХЕГЕМОНИЗМУ
Руска нуклеарна подморница "Дмитриј донски" је успешно лансирала ракету из Белог мора, која је погодила мету чак на Камчатки, саопштило је министарство одбране. И ракета "Топољ-М" и ракета "Булава" су чисто руска технологија и развијене су у московском Институту за термалну технологију. Ракета "Булава" има домет 10 000 километара и шест независно вођених бојевих глава.
Борис Гризлов, председник државне Думе, Доњег дома руског парламента, изјавио је да ће Русија ојачати своју војну одбрану, као одговор на постављање америчког антиракетног штита у Пољској и Чешкој.
НАПУШТАМ ДРУШТВО МОН ПЕЛЕРИН
Пол Крејг Робертс
Дошао сам до закључка да Друштво Мон Пелерин није више ефективна сила слободе, уместо тога поставши још једно оруђе хегемоније САД, која окружује Русију са америчким војним базама и марионетским владама у име "подршке демократији". Као што знам и да ДМП се није обратило Бушовој администрацији у вези напада на грађанске слободе у САД или у вези непоштовања које је Бушова администрација показала према Устааву САД и међународном праву, посебно Женевским конвенцијама. Нити је Друштво приговорило америчким агресивним ратовима у корист недекларисаних циљева.
ЕВРОАЗИЈСКИ САВЕЗ ОМЛАДИНЕ ПРОТИВ ТАДИЋА
Данас, 23. јула 2088. у 14 часова одржана је неодобрена акција активиста ЕСО-Москва у знак подршке јунаку српског народа Радовану Караџићу.
ЧИП И ЗА АУТОМОБИЛЕ
Саопштење Светог Архијерејског Синода СПЦ
Пројекат увођења биометријских личних карата без јавне расправе и парламентарне процедуре је пре неколико година био изложен беспоштедној критици стручне и шире јавности у Србији, при чему је прве научне скупове и израду првих студија из области биометријских система уопште организовала Српска Православна Црква. На тај начин су јавности предочене етичке, правне, информатичке, социолошке и све остале негативне импликације таквих система у општеобавезујућем погледу.
РУСИЈУ ТРПЕ ЗБОГ РАКЕТА
Леонид Ивашов
Већ маршира нови Хладни рат, док се човечанство, изгледа, озбиљно спрема за нове „вруће ратове". Војни расходи су 2007. достигли рекордни ниво - 1,2 билиона долара.Претње Запада постојању руске државе нису уопште фантомске.Нова формула америчког светског господства гласи: „Морамо осигурати безбедан приступ свим кључним деловима света, стратешким комуникацијама и глобалним ресурсима".
ГЕОПОЛИТИКА “ТОТАЛИТАРНОГ ЛИБЕРАЛИЗМА”
др Мила Алечковић - Николић
Без сумње да је кроз векове демократија као облик владавине најдуже опстала, ако ништа друго, а оно номинално. Иако античка демократија полиса са данашњом демократијом глобалистичких развијених тржишних друштава нема много везе, она је увек била дефинисана као облик владавине у коме се здружују начело слободе и једнакости спојени у владавини народа. Демократија и слобода требало би да иду заједно, без обзира што ће сви мислиоци и аутори од почетка приметити да је слобода у много чему угрожена у бројним застрањењима и злоупотребама демократије.
ЉУДСКА ПРАВА И СРБИ У ЦРНОЈ ГОРИ
Бојан Струњаш
Свако инсистирање на питању решавања права Срба у држави која је створена на антисрпству је, само по себи, дискутабилно. Наиме, како говорити о правима нашег народа у држави која нас не признаје као народ и коју ми као народ не сматрамо својом државом, јер је створена на покраденом референдуму 21. маја 2006. године, и како тражити права од оних који су нам та права одузели. Ова и многа друга питања сусрешће свакога ко се озбиљно позабави подређеним положајем Срба у вјештачкој држави Црној Гори.
КО УБИЈА НАУЧНИКЕ?
Постаје све очигледније да су научници који раде на тајним пројектима врло потрошна роба и да у једном моменту једноставно бивају ликвидирани, да би њихове газде спречиле евентуално цурење поверљивих података. Сви ови људи су живот изгубили под врло мистериозним околностима, мада за све њих званична истрага каже, да су извршили самоубиство. Заједничко свима њима било је да су урадили на тајним пројектима, Звездани Штит, Ешалон, биолошко оружје... Кренимо редом.
ПРИОРИТЕТИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТА
Последњи грађански рат који је вођен на простору бивше СФРЈ је захтевао од сваке европске политичке и геополитичке силе да се орјентише и означи своја опредељења по том питању. По оцени А. Дугина овде се не ради само о сентименталној, верској,историјској, етничкој илиполитичкој наклоности ових или оних људи, народа и држава. „Ради се о будућности Европе, о будућности Евроазије.“
СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ
Дејан Мировић
Два месеца након проглашења независности такозване државе Косово и признања те творевине од стране 18 држава чланица ЕУ, и неколико месеци након слања мисије ЕУ у ову српску покрајину, што је фактички значило признање ове лажне творевине од стране Брисела, потпреседник српске “техничке” владе, Божидар Ђелић, је 29. априла 2008. године у Бриселу потписао Споразум о стабилизацији и придруживању између Србије и ЕУ. Неколико српских телевизија је директно преносило потписивање.
СРБИЈA У САВРЕМЕНОМ ТРЕНУТКУ
Др Константин Никифоров
Др Константин Никифоров, директор Института за славистику Руске академије наука, стручњак за историју 19. и 20. века и добар познавалац југоисточне Европе, аутор књиге „Између Кремља и Републике Српске“, учесник на међународном скупу „Русија и Балкан - питања сарадње и безбедности“, који је недавно одржан на Правном факултету у Београду у организацији Института за политичке студије, у интервјуу за Антиглобалистички сајт Српске радикалне странке истиче како изјаве појединих западних политичара да је Косово заувек изгубљено за Србију су не само нетачне, него и показују њихово апсолутно непознавање историјског тока.
САВЕЗНИШТВО СА СЛОБОДНИМ ЗЕМЉАМА
ИЛИ КОЛАБОРАЦИЈА СА АГРЕСОРОМ?
Душан Опачић
Самозвани реформисти који на предстојећим парламентарним изборима излазе у две колоне, и који се у последње време све агресивније залажу за потписивање споразума за приближавање ЕУ, само јасно показују своје намере. Нејединствен «про-европски» блок своје разлике темељи на тоталној јавној предаји Косова и Метохије у замену за «живот» и прећутној предаји за чланство у предсобљу породице европских земаља и народа. Колико је потребно човеку да буде јасно да један тотално безвредни параф оверен у ЕУ, неће Србију ни за један корак приближити поменутој организацији.
СРБИЈА ЈЕ СПУСТИЛА ГАРД
Мирослав Лазански
“Зашто сви ресурси државе, како политички, економски, тако и војни, нису били у служби очувања Космета у саставу територије државе Србије?” – пита Мирослав Лазански.
– Чињеница је да се никада у историји није десило да је постојао један народ са две стране границе, а да се једног дана није ујединио. Не можете имати исти народ у две државе које се граниче. Ово самопроглашење је, заправо, потврда тезе коју сам ја поставио још пре три године у једној својој књизи. Она потврђује да је Хитлер у Европи победио.
МИСТЕРИЈА АКЦИОНОГ ПЛАНА
генерал Милен Симић
У периоду до доношења фамозног плана, само је жути део коалиционе власти отворено учествовао у пропагандној кампањи застрашивања српског народа како би остао миран у тренутку једностраног проглашења “независног Косова”. У том циљу, по гебелсовској методологији, актуелизиране су приче о ратовању и жртвама, позиције војске која се “не припрема за оружану борбу”, сем ако то није у функцији “наметања слободе и демократије” евроатлантских савезника и бољитку са њима па макар они расчеречили Србију до краја, као и многе друге државе.
ЕВРОАТЛАНТСКО НАСИЉЕ НАД СРБИЈОМ
мр Дејан Мировић
Како се Тадићево “освајање” Европе претворило у комадање Србије
Током председничке кампање Тадићев изборни штаб утеривао је страх грађанима Србије од победе Томислава Николића. Резултат је поразан – председничку функцију су освојили а њихови евроатлантски савезници и пријатељи отели Косово и Метохију.
ВЕЛИКА АЛБАНИЈА КУЦА НА ВРАТА ЕВРОПЕ
др Славенко Терзић
Угледни историчар Славенко Терзић поручује да насилно отцепљење Косова и Метохије представља трагедију за Европу и свет у целини. Сматра да је ово наставак процеса стварања Велике Албаније и почетак нове епохе у историји не само Балкана него целе Европе и света пошто ће се покренути процеси отцепљења многих подручја са наглашеним сепаратистичким тенденцијама.
ПОД ПРИТИСКОМ НИКОЛАСА БЕРНСА
ПРИЗНАТО НЕЗАВИСНО КОСОВО
Марти Ахтисари бивши изасланик генералног секретара УН за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије затражио је од Србије и Русије да ,,увиде да се статус Косова не може више променити“, наводећи да му је од почетка било јасно да није могућ договор Београда и Приштине, као и да се Косово никад неће вратити под суверенитет Београда.
СУДАР ДВА СВЕТА
Леонид Ивашов
То што се догодило ових дана на Косову и Метохији је реализација плана направљеног у Вашингтону, а спровели су га "НAТО-фашисти" и тако окончали дугогодишњу југословенску драму, оценио је председник руске Aкадемије за геополитичке проблеме, генерал-пуковник Леонид Ивашов.
ПОВОДОМ НОВИХ ПРИЈЕТЊИ ШИПТАРСКИХ ТЕРОРИСТА
О ЈЕДНОСТРАНОМ ПРОГЛАШЕЊУ ''НЕЗАВИСНОГ'' КОСОВА
Најоштрије осуђујемо најављено сепаратистичко проглашавање независности исламских екстремиста на Косову као и најављено једнострано признавање такве квази-државе од стране САД и неких земаља, чланица Европске Уније, као нелегитимне чинове и позивамо све државне структуре Србије да те чинове јасно и гласно одбаце и прогласе неважећим и за српски народ и српску државу необавезујућим.
ЕВРОПСКА СРАМОТА
• „Лаж је да је Косово јединствен случај, двоструки аршини довешће до хаоса“, нагласио је председник Русије Владимир Путин.
На годишњој конференцији за новинаре, која је одржана у руској престоници, предеседник Руске федерације Владимр Владимирович Путин је истакао да је подршка Сједињених Држава и Европске уније једностраном проглашењу независности Косова неморална и противправна и да ће Русија предузети одређене контрамере.
„Русија неће радити исто што и Запад. Ако неко доноси лошу одлуку, не морамо и ми то да радимо. За нас ће то бити сигнал и ми ћемо реаговати на такво понашање наших западних партнера да би смо заштитили наше интересе.
ХОЛИВУДСКЕ ЗВЕЗДЕ БРАНЕ КОСОВО И МЕТОХИЈУ
Јелена Грбић
У кампању одбране Косова и Метохије, поред светских звезда Џорџа Клунија, Шерон Стоун, Ричарда Гира и Шона Конерија, укључили су се и Том Хенкс, Мајкл Даглас, Роберт де Ниро и Џони Деп.
ОТИМАЊЕ СЛАВЕ СРПСКОМ СЛАВУЈУ
Марија Шерифовић
Бруталном одлуком групе политичара који мисле да су српски владари, Марији Шерифовић је одузета прилика да буде домаћин Евровизије.
Иако ће се та манифестација одржати у Београду само захваљујући њеној величанственој победи у Хелсинкију, режимски моћници су одлучили да казне Марију због подршке председничком кандидату Томиславу Николићу. Уместо ње, домаћин Евровизије у Београду биће Жељко Јоксимовић, подобни члан Демократске странке. Да срамота буде већа, Јоксимовић јe пристао да заузме место европске шампионке.
Марија Шерифовић је тим поводом упутила отворено писмо председнику Борису Тадићу и министру Млађану Динкићу.
Честитка Владимиру Путину
03. децембар 2007.
Српска радикална странка са искреном радошћу честита величанствену изборну победу председнику Руске Федерације Владимиру Путину и целокупном руском народу.
Убедљива победа патриотских снага на изборима у Русији најбољи је гарант да ће Русија наставити са политиком која ће обезбедити напредак, бољи живот за своје грађане, мир у свету и поштовање међународног права. У исто време, ова победа је од великог значаја и за све грађане Србије, који могу да рачунају на пријатељску и принципијелну подршку Русије и њеног председника Владимира Путина у очувању суверенитета и територијалног интегритета наше државе.
Изражавамо уверење да ће у будућности односи између наше две пријатељске државе и руског и српског народа бити још бољи и да ће Република Србија умети да цени подршку Руске Федерације и председника Путина у заштити својих виталних националних интереса.
Инострани и домаћи
стручњаци и интелектуалци подржали су борбу др Војислава Шешеља за основна
људска права. Наводимо имена истакнутих личности, удружења и студенте који су се
највише ангажовали и којима захваљујемо на несебичној подршци. Извињавамо се
осталима које нисмо навели, а који су пружили подршку праведној борби др Шешеља.
Стручњаци, истакнуте
личности и удружења из земље
Проф.
др Смиља
Аврамов
Проф др Оливер Антић
Проф.
др Коста
Чавошки
Проф.
др Бранко
Ракић
др Славено Терзић
Проф.
др Мирко
Зуровац
Брана Црнчевић,
књижевник
Рајко Петров Ного,
књижевник
Гојко Ђого,
књижевник
др Бранка Милашиновић
Проф.
др Милан
Петровић
Михајло Т.
Макић,
судија
Општинског суда у Деспотовцу
Митрополит,
дабробосански
Николај
Сава Анђелковић,
адвокат
Горан Петронијевић,
адвокат
Александар Цвејић,
адвокат
Биљана
Кајганић,адвокат
Драгољуб
Томашевић,адвокат
Светозар Вујачић,
адвокат
Ненад Вукасовић,
адвокат
Стеван Протић,
адвокат
Чедомир Попов,
академик
Михајло Марковић,академик
др Момчило Миљковић,
професор у
пензији Државног института у Пенсилванији
др Ђорђе Благојевић
Проф.
др Марко
Атлагић
Проф.
др Радмило
Маројевић,
академик
Међународне словенске академије
Проф.
др Ђорђе
Николић
Проф.
др Зоран
Бингулац
Проф.
др Зоран
Аврамовић
др Никола Жутић
др Зоран Милошевић
Проф.
др Сретен
Сокић
др Мила Алечковић-Николић
др Момчило Суботић
Спасоје Шакота,
професор из Бањалуке
проф.
др Радомир
Лукић
Брана Црнчевић,
књижевник
Рајко Петров Ного,
књижевник
Гојко Ђого,књижевник
Ивана и Стево Жигон јуниор
Емир Кустурица,
светски познати режисер
Мирослав Тохољ,
књижевник
Предраг Драгић Кијук,
књижевник
Лабуд Драгић,књижевник
Миријана Бобић-Мојсиловић,новинар и писац
Ранко Прерадовић,
књижевник
из Републике Српске
Желидраг Никчевић,
песник
Љиљана
Булатовић новинар и
публициста
Александар Ђаја,
драмски писац
Марина Божовић,књижевник
Саво Штрбац,
директор Документационог
центра “Веритас”
Проф.
др Драго Т.
Пантић,
главни одговорни уредник
часописа “Породична
педагогија”
Роман Мулић,
инжењер
Милован Дрецун,
политички аналитичар
Владан Динић,
главни и одговорни
уредник листа
“Сведок”
Радован Јовић,
новинар
“Гласа српског”
из Бањалуке
Душан Опачић,
Српске
електронске новине
“Истина”,
Беч
Живан Сарамандић,
доајен
Националне опере
Предраг Милетић,
глумац
Вук Бојовић,
директор
београдског зоо
“Врта добре
наде”
Студенстки паралмент
правног факултета универзитета у Београду
Удружење
Срба из Хрватске,
генерални
секретар,
проф.
Милојко
Будимир
Удружење
грађана Федерација Рома Републике Србије
Удружење
грађана “Истина”за помоћ жртвама деловања
деструктивних и тоталитарних верски секти и психолошких манипулација
Удружење
грађана за заштиту људских права
“Феникс”
Стручњаци
и истакнуте личности из иностранства
Noam Chomski,
највећи живи интелектуалац, САД
Edward S. Herman,
најближи сарадник Ноама Чомског, ради у Школи Вартон, Универзитет у
Пенсилванији, САД
John Laughland,
новинар,
британски
Хелсиншки комитет за људска
права, Велика Британија
Peter Handke,
аустријски писац, живи у Паризу, Француска
Phillip Corwin,
писац и бивши изасланик специјалног представника генералног секретара Уједињених
нација за Босну и Херцеговину
Dr Patrick Barriot,
пуковник, Париз, Француска
Jacques Vergès,
адвокат, Париз, Француска
Mr Anna Igorevna Filimonova,
историчар, Москва
Dr Elena Jurijevna Guskova,
историчар,
Москва
Olga Chetvorikova,
историчар,
Москва
Dr Nikolai Sergejevic Leonov,
историчар, Москва
Barry Lituchy,
историчар, Њујорк,
САД
Christopher Black,
адвокат-заступник пред вишим судовима, Торонто, Канада, тренутно ради у
Трибуналу за Руанду
dr Panayotis G. Charitos,
професор међународног права, адвокат пред Врховним судом, Грчка
David Peterson,
амерички писац и истраживач, Чикаго, САД
Cathrin Schutz,
дипломирани
политиколог, Франкфурт,
Немачка
John Catalinotto,
Међународни центар за акцију, САД
Sara Flounders,
координатор у
Међународном акционом центру, САД
John Peter Maher,
пензионисани
професор лингвистике, Чикаго, САД
Prof. Bhim Singh,
адвокат – заступник пред Врховним судом у Индији
David K.Sergi,
адвокат, Сан Маркос, Тексас, САД
Nadja
Tesich-Savage,
амерички писац, бивши новинар у УН
Milos Raickovich,
композитор, Њу
Јорк Prof. Velko Valkanov из Бугарске, председник Бугарског комитета за људска
права, почасни председник Бугарске антифашистичке уније, бивши члан парламента
Andrea Martocchiaиз Италије Harald Kampffmeyer из Берлина, Немачка Brigitte Queck, дипломирани политиколог, Немачка
Fulovio Grimaldi,
новинар
документариста из Рима
Christina Grbic-Buddingh',
српски Информативо-културни центар, Холандија
Ian Johnson,
координатор Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића из Велике
Британије
Међународни комитет
за одбрану Слободана Милошевића-немачки огранак
June Kelly,
Ирска
Klaus Hartmann,
потпредседник Светске уније слободоумних
Peter Betscher,
Удружење за међународну солидарност, Немачка
Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића, огранак у Ирској
George Szamuely,
Национални правни магазин, Њу Јорк
John Fitzgibbon,
Даблин, Ирска
Monika
Krotter-Hatrmann
из Немачке
Wilhelm Langthalerиз
Аустрије
Dittmar Steinkeиз
Берлина, Немачка
Rudolf Palmerиз
Берлина, Немачка
Gerhard Fischerиз
Берлина, Немачка
G.
Dresselиз
Берлина, Немачка
Käthe
Reichel,
глумица из Берлина, Немачка
Cornelia Praetoriusиз
Берлина, Немачка
Prof.
Roland Reichиз
Берлина, Немачка
Ernst Malisиз
Берлина, Немачка
Tamara Bellone,
политехничар из Торина,
Италија
Dr. Erika Kosseиз
Берлина, Немачка
Justin O'Haganиз
Белфаста, Ирска
Helmut Jäger,
из Берлина, Немачка
Klaus von
Raussendorff,
Антиимперијалистичка кореспонденција, Бон, Немачка
Heather Cottin
из Њу
Јорка, САД
Sebastion Bahlo
из Немачке
Monsieur le Premier Ministre
Dominique de Villepin
Fax
pers
LE MOUVEMENT DES
GAULLISTES SERBES POUR L’EUROPE
(SEDEP)
Monsieur le Premier Ministre,
Le
Mouvement des Gaullistes Serbes pour l’Europe tient à attirer votre attention et
celle des différentes institutions françaises et européennes sur la situation
d’extrême tension politique qui règne de nouveau en Serbie.
Dans un
pays où l’ économie et la vie sociale ont été ruinées par de longues années de
guerre, de misères et d’embargo, un pays dit de « transition » dans lequel, sept
ans après le changement de régime, le chômage et la précarité s’aggravent, il
ne faut pas s’étonner que de plus en plus de citoyens s’apprêtent à exprimer
leur désarroi et leur colère, de manière radicale dans les urnes.
Avec la
promesse de Paix, la Démocratie devait apporter le bien-être et la prospérité.
Au lieu de cela la Serbie a vu les firmes anglo-saxonnes, en concurrence avec
leurs semblables européennes, piller les principales ressources du pays
et les nouveaux pouvoirs se soumettre à la politique d’une « communauté
internationale » qui n’offrait aucune solution juste et équilibrée sur la
Question du Kossovo.
Aujourd’hui, un parti politique d’opposition, le Parti Radical Serbe (SRS), qui
est aussi le premier parti au Parlement, lance une grande compagne pour les
droits de l’homme et pour les droits élémentaires de la défense de son chef
prisonnier politique depuis février 2003. le Dr. Vojislav Seselj qui a eu le
courage de se rendre volontairement à La Haye .
Le
président du Parti Radical Serbe (SRS), le Docteur Vojislav Seselj, a entamé une
grève de la faim dans l'unité de détention de Sheveningen à La Haye.
La
grève de la faim a commencé le 10 novembre 2006 à 18.00 heures.
Le
président des Radicaux serbes a cessé de prendre toute nourriture et toute
boisson à l'exception d'eau pure.
Le
Docteur Vojislav Seselj a cessé de prendre les médicaments prescrits contre
l'asthme, la tension, l'ulcère à l'estomac, le rhumatisme et refuse toute aide
médicale.
SOLLICITATIONS
du
Président du Parti Radical Serbe (SRS), le Docteur Vojislav Seselj
1.Abolition des mesures restrictives à caractère discriminatoire concernant les
visites de son épouse Jadranka Seselj qui ont été instaurées sur la base de
soupçons sans fondement émis par le Tribunal de l'Haye
2.Inscription légale des conseillers juridiques du Docteur Vojislav Seselj et
normalisation de ses conditions pour la préparation de sa défense.
3.Présentations des documents d'accusation sur papier et en langue serbe
uniquement.
4.Les
avocats imposés Hooper et O'shea doivent être écartés du dossier du Docteur
Vojislav Seselj. La décision de nommer les défenseurs doit être abandonnée,
n'ayant aucune raison d'être dans les statuts ni dans les règlements sur la
procédure et les preuves juridiques.
Vojislav Seselj cessera la grève de la faim suite à
l'accomplissement de ces quatre demandes.
Monsieur le Premier Ministre, l’opinion politique et scientifique de l’Occident
et de l’Union européenne est tenue dans l’ignorance complète de ces faits alors
queles moyens déployés par les pays occidentaux (au sein desquels la France
occupe une place importante) au développement de la Serbie sont considérables.
Les
Serbes de France et ceux des autres pays européens sont chaque jour plus
nombreux à soutenir les actions du
Mouvement des Gaullistes Serbes pour l’Europe (SEDEP) dont des membres
participent aux missions indépendantes d’observation et de suivi des élections
dans les pays en transition et les pays émergeants. A ce sujet comme pour
beaucoup d’autres le Mouvement des Gaullistes Serbes souhaiterait voir une
politique française de respect réel des droits de l’homme et de défense des
liberté s’affirmer un peu plus dans les Balkans comme dans d’autres régions du
monde..
Aucun
prisonnier politique de l’ ex- Yougoslavie ne devrait être torturé comme le sont
les prisonniers politiques serbes de la prison de Scheveningen, dont les droits
les plus élémentaires sont bafoués. Ces prisonniers maltraités par le Tribunal
Pénal International, de conception et de financement extra-européen, la France
en est elle aussi responsable puisqu’elle participe à cette « institution » aux
normes anglo-saxonnes.
S’il
exprime son soutien à une France qui respectait les droits du peuple serbe dans
le passé, et qui était un modèle pour le monde, le
Mouvement des Gaullistes Serbes pour l’Europe (SEDEP)
regrette que la France mêle sa voix et altère le crédit dont elle dispose encore
en se faisant la complice d’une cruelle injustice.
Pour
montrer que l’Histoire de la France a été l’Histoire de la conquête de la
liberté et de la justice, Monsieur le Premier Ministre, nous avons fait traduire
en langue serbe votre livre Le cri
de la gargouille.
Le pays des Capétiens, de Jeanne d’Arc, de la Révolution, de la Convention, de
l’Empire de Napoléon, de la V° République de Charles de Gaulle, de Voltaire,
Montesquieu, Montherlant, Renan, Bainville, Camus, et de bien d’autres, ne
devrait pas accepter la torture et le déni de justice.
Aujourd’hui, le
Mouvement des Gaullistes Serbes pour l’Europe (SEDEP)
demande aux dirigeants des pays qui se sont démarqués des dérives états-uniennes
et semblent avoir encore quelque indépendance, de bien prendre conscience de
l’évolution de la situation politique en Serbie et d’ empêcher le TPI de se
comporter comme une nouvelle Inquisition, nom que les Orthodoxes – et pas
seulement ceux de Serbie – donnent à cette institution anglo-saxonne. Sinon la
réaction d’un peuple excédé ne se fera pas attendre.
Encore
une fois, nous demandons au Premier Ministre de la France, que nous tenons en
plus grande estime, de réagir au nom des valeurs françaises et universelles de
Liberté et de Droit et de permettre à ceux que l’on accuse d’assurer au TPI leur
propre défense comme ils le veulent et avec qui ils le veulent.
Pour
le SEDEP
Dr .
Mila Aleckovic Nikolic (France)
Paris
le 11 novembre 2006
Ноам Чомски: Заиста ми је жао због стања у
којем се налази проф др Шешељ и надам се да ће се ситуа-ција
ускоро променити у корист његових људских права као и права на правично суђење.
САОПШТЕЊЕ
КОМИТЕТА ЛЕКАРА ЗА ОДБРАНУ ПРАВА НА ЖИВОТ ДР ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА
Данас
је 14. дан од како проф. др Војислав Шешељ у Хашком трибуналу штрајкује глађу,
не узима лекове и не користи медицинску помоћ. Све претходно узете дозе лекова
су давно елиминисане из крви и надаље он сваког часа може да умре од инфракта,
можданог крвављења или аматичног напада!
Хашки
трибунал је кршећи његова људска права корак по корак, довео до његовог штрајка
и протеста најтежег облика. Тиме му је угрозио живот и здравље.
МИ
ДАНАС ТРАЖИМО САМО ЈЕДНО ДА ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ ОДМАХ ДОЂЕ У БЕОГРАД НА ЛЕЧЕЊЕ И
ОПОРАВАК УЗ ГАРАНЦИЈЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ.
Много
је аргумената у прилог овог захтева, а сасвим је извесно судити се може само
живом човеку. Војислав Шешељ је одмах по подизању оптужнице отишао у Хаг,
поверовавши у фер и поштено суђење. Да је хтео да то избегава, никада тамо не би
крочио.
Онима
који то не знају тврдимо да је др Војислав Шешељ:
-већ
скоро четири године изложен неподношљивој психичкој тортури и стресу, пре свега
због одлагања започињања суђења, које је морало одмах да почне по подизању
оптужнице и његовом доласку у Хаг,
-део
тортуре и онемогућавање посета породице, које се може документовати, укључујући
и онемогућавање и телефонских контаката,
-део
тортуре је и наметање тзв. stand-by
адвоката незабележеног у историји правосуђа,
-
психичка тортура и шиканирање су увек повезане са болестима, те се стање његове
хипертензивне болести у притвору погоршало, као и асматична болест због
микроклиме и кондиционираног ваздуха у притворској јединици,
-
добио је и улкусну болест чије лечење је пред штрајк глађу започето,
-
тортура је и то што данас део Србије ћути и незаинтересовано посматра ову драму,
укључујући и оне који се декларишу као борци за људска права,
-
можемо само претпостављати како се осећа овај човек од јуче када јавност у
Србији буде обавештена од стране једног криминалца да је баш он знао за убиство
премијера Србије и свој наводни «долазак на власт, а ипак се определио да оде на
летовање у Хаг, неколико недеља пре тог убиства».
Овај Комитет
лекара нема намеру да се бави правним и политичким питањима, већ пре свега да
укаже на чињеницу да нико нормалан не би применио овако опасан штрајк, да не
осећа неку велику неправду, тортуру и малтретирање.
Кратко речено –
угрожена људска права.
Чак и када би
захтеви др Војислава Шешеља били без основа, било би нормално да му се омогући
право на живот, па потом поштено и фер суђење.
Данас покушавамо
да спречимо посредну егзекуцију над др Војиславом Шешељем у чему очекујемо
подршку и хитне мере јавности и Владе Србије у захтеву да одмах започне лечење у
земљи, јер је то верујемо једино
што ће он можда прихватити. Све остало је пут у смрт, тј. убиство, ново понижење
наше нације и хаос у земљи.
Било би трагично
и срамно да овако изгуби живот један професор права, човек са свега 52 године
живота, отац четворо деце од којих троје малолетних, а пре свега озбиљно
нарушеног здравља.
Проф. др Момчило
Бабић
Проф. др Василије
Дрецун
Проф. др Срећко
Ђорђевић
Академик проф.
Светомир Стожинић
Проф. др Милета
Поскурица
Проф. др Милутин
Ненадовић
СТУДЕНТСКИ
ПАРЛАМЕНТ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Булевар краља
Александра 67, 11000 Београд, Србија, 011/3027-727
Председнику Републике Србије
Борису Тадићу;
Председнику Владе
Републике Србије
др Војиславу
Коштуници
Поштовани
господине Председниче,
Сви знамо да је
последњих пет година трибунал у Хагу део нашег свакодневног живота и тема са
којом почиње са којом почињемо сваки разговор о будућности наше земље. Рад
Трибунала је од почетка спровођења “
правде ”
био подвргнут различитим, често контраверзним оценама. Такође знамо да је више
лица за време боравка у притвору преминуло под још не до краја јасним
околностима.
Разлог за наше
обраћање Вама инспирисано је тренутним догађајима у Трибуналу, који су
кулминација вишегодишњег кршења елементарних људских права осумњиченог Војислава
Шешеља.
На овом месту, у
овом тренутку, не желимо да Вас оптерећузјемо Конвенцијама које регулишу ову
област, које су брутално прекршене, поменућемо Вам само да такав случај није
забележен у нашој земљи за све време Милошевићеве власти, као ни последњих
двадесет година једнопартијског политичког живота а то је да један човек
проведе у притвору скоро четири године, да није јасно каква је оптужница ( која
је више пута мењана, скраћивана и проширивана ) која га терети, а поврх свега да
му није дозвољено да се брани на начин на који он мисли да је најбољи за њега.
Господине
Председниче, не можемо да Вас не подсетимо да је Војислав Шешељ председник једне
респектабилне парламентарне странке, тако да је његово задржавање у притвору без
почињања судског поступка такође грубо мешање у политички живот једне
демократске земље каква је Србија.
Да мотив нашег
писма не би у неком тренутку био доведен у питање, ми такође овом приликом
желимо да Вам кажемо, да не желимо да улазимо у питање било какве одговорности
господина Шешеља, нити политичке, нити кривичне.
Господине
Председниче, Војислав Шешељ је бивши професор Правног факултета, доктор правних
наука, писац више правних и политичких студија... али на првом месту Војислав
Шешељ је грађанин и држављанин Републике Србије па зато од Вас као носиоца
највише државне функције очекујемо и тражимо да учините све што је у вашој моћи
да суђење пред Хашким трибуналом Војиславу Шешељу почне што пре, да му буде
дозвољено да се брани на начин на који он мисли да је најбољи за њега или да
одмах буде пуштен на слободу.
Господине
Председниче, на крају, ми студенти Правног факултета, дубоко верујемо у
солидарност свих чланова нашег друштва и верујемо да борећи се за права једнога,
ми се боримо за наша будућа права која могу на исти или сличан начин да буду
кршена.
За СППФ
Aлександар
Јоловић, председник
У Београду, 21.
новембар 2006.
Емир Кустурица:
Мислим да
је Шешељева одлука да штрајкује глађу једна од одлука које само потврђују како
нови свијет није у стању да судски решава ово што се у тим демократским земљама
криво назива проблем. Ако неко штрајкује глађу, долази до оне тачке после које
је заправо све обесмишљено. Мислим да је Шешељева одлука да штрајкује глађу,
заправо једини његов начин да се бори. Без обзира какво политичко становиште
подржавао, у односу на било коју странку, у свету постоје неке ствари које нас
обједињују, а то је у овом случају један феномен – зашто је заправо Шешељ у
Хагу. То је један феномен који заправо ја никад нисам разумио нити ћу
разумијети.
Ја се
њега сјећам још из времена када је он у Сарајеву, као млад асистент на
политичким наукама, ушао у сукоб са тамошњом олигархијом, комунистичком, и на
крају завршио у зеничком затвору. Био сам један од ретких који је њега
поздрављао на улици. У комунизму је то било много теже него што је сада, с тим
што су у ствари само различити методи.
Као што
сам рекао, ја не знам, ја немам податке зашто би Шешељ могао да буде у Хагу, а
сам податак да се његово суђење одлаже говори да је врло тешко доћи до доказа за
оно за што су га оптужили.
А.И.Филимонова магистар историјских наука
Штрајк глађу
Војислава Шешеља у МКСЈ:
уз питање
о карактеру делатности трибунала
Кршење људских
права у односу на Војислава Шешеља од стране Међународног Трибунала за бившу
Југославију представља још невиђено кршење чланова 6 и 10 Европске конвенције о
људским правима и основним слободама из
1950. године. Њему се предају материјали оптужбе који нису на папиру нити на
српском језику, намећу браниоци и одбија регистрација правних саветника које је
сам одабрао, уводе ограничавајуће мере у вези са посетама супруге и деце и т.д.
То је фундаментално кршење демократских тековина из области људских права и
слобода, који су достигнути у другој половини ХХ века, и то наноси
додатни ударац насталом систему међународних односа у најширем смислу –
безбедности и сабилности. Пракса “двоструких стандарда”, притисак искључиво на
једну страну, на Србе, траје и до данашњег дана. Лидер Српске радикалне странке,
Војислав Шешељ био је принуђен да услед противправних дејстава трибунала објави
штрајк глађу до испуњееа основних захтева који се базирају на међународним
споразумима. У условима када широкој јавности нису у потпуности познате
околности смрти Слободана Милошевића и још 10 оптужених Срба, карактер рада
трибунала има непромењиву тенденцију ка предузимању казнених мера у односу на
затворенике са српске стране, и то њиховом предузимању пре доношења пресуде,
или, као што је то случај са Шешељем, пре почетка судског претреса. Делатност
трибунала која је затворена за широко информисање јавности није безпристрасног
карактера у односу на учеснике у етничком и верском конфликту на територији
бивше Југославије имајући у виду и чињеницу да је председник Српске радикалне
странке започео штрајк глађу због кршења људских права од стране МКСЈ стиче
жалосну «славу» казненог органа за Србе.
У подршку
заточенику Хашког трибунала Војиславу Шешељу
Одбор за успомену
на Слободана Милошевића већ се изјашњавао против рада нелегитимног Хашког
трибунала, који нарушава норме морала и права. Овај пут његова следећа жртва
постао је лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. 10. новембра ове године
у знак протеста против забране посете родбине и против услова за његово учешће у
судском процесу српски политичар објавио је штрајк глађу.
Ми изражавамо
револт против рада Хашког трибунала који је већ довео до смрти низа оптуженика,
међу којима је Слободан Милошевић. Преносимо Војиславу Шешељу речи подршке,
желимо му победу у борби за своја права.
Захтевамо:
да се забрани
делатност Хашког трибунала,
да се пусти на
слободу Војислав Шешељ, за чију кривицу не постоји никакав доказ,
да се спроведе
независна истрага околности смрти Слободана Милошевића и других затвореника који
су преминули у току рада Трибунала.
Руководство
Одбора за успомену на Слободана Милошевића:
С.Н.Бабурин, заменик
председника Државне Думе Руске Федерације, лидер партије “Народна воља”,
Л.Г.Ивашов, генерал-пуковник,
подпредседник
Геополитичке
академије,
М.Н.Кузњецов,
доктор
правних наука,
председник
Друштвеног трибунала за злочине НАТО-а
у Југославији, Јоле Станишић, председник међународног савеза словенских
новинара,
В.Н.Тетекин, заменик главног
уредника листа “Совјетскаја
Росија”,
члан
ЦК КПРФ,
Јелена
Громова,
песникиња,
координатор “Антиглобалистичког
отпора”
14.11.06
Поново је у опасности
живот српског хашког заточеника
Изјава Централног
комитета Комунистичке партије Руске федерације (ЦК КПРФ) Руске федерације КПРФ и
посланичког клуба КПРФ у Државној думи Руске федерације
Десетог новембра
2006. године председник Српске радикалне странке, заточеник Хашког трибунала
Војислав Шешељ започео је протестни штрајк глађу против најгрубљег кршења
општеприхваћених правних норми из оквира људских права. Он одбија да узима
храну, лекове и одбија медицинску помоћ иако пати од високог притиска, астме,
чира на желуцу и реуматизма. Војислав Шешељ захтева:
1. Да се укину све
забране дискриминаторног карактера у погледу посета затвору Јадранке Шешељ, које
су заведене на основу лажних сумњичења од стране тужилаштва Трибунала;
2. Регистровање
правних саветника Војислава Шешеља и стварање и нормализовање услова за припрему
одбране;
3. Достављање судских
и тужиочевих докумената искључиво у писаној форми и на српском језику;
4. Да се адвокати у
приправности Дејвид Хупер и Андреас О’Шиа одстране из предмета и да се укине
одлука о именовању бранилаца у приправности јер та одлука нема упориште ни у
Статуту Трибунала, ни у Правилима о поступку и доказима.
Комунистичка партија
Руске Федерације клуб КПРФ сматрају да је “Хашки трибунал” формиран уз најгрубљу
повреду Статута Уједињених нација и норми међународног права и сматра да је
нелегитиман. У суштини, то је трибунал НАТО-а за обрачун са лидерима
Југославије, која је била жртва агресије 1999. године. То је инструмент наставка
агресије. Осим тога, уз пуну подршку влада западних земаља, овај незаконити
орган наставља да чини злочине један за другим. У хашким тамницама или приликом
хапшења по наредби Трибунала преминуло је већ више од десет српских
руководилаца. Бивши председник Југославије Слободан Милошевић у суштини је
убијен у ћелији Хашког трибунала и то је потресло свет. Европска унија, која
блебеће о “злочинима комунизма” фактички је саучесник у политичким убиствима
која се систематски догађају у самом центру Европе, у Холандији. Савет
безбедности ОУН није спровео независну истрагу околности у вези са смрћу
Милошевића. Осетивши да је некажњива, организација под називом “Хашки трибунал”
припрема нови злочин. Понављају се исти злослутни методи који су били коришћени
против Милошевића: незаконито постављање адвоката, забрана сусрета са породицом
и пријатељима, забрана преноса информација о стању здравља.
Комунистичка партија
Руске Федерације захтева од руководства Руске Федерације као државе-члана Савета
безбедности ОУН да сазове хитно заседање Савета безбедности за доношење хитних
мера како би се спречило убиство Војислава Шешеља које се припрема.
Савет безбедности ОУН
дужан је да коначно прекине рад противзаконитог “трибунала”, који срамоти саму
идеју међународног правосуђа.
Председник ЦК КПРФ
Руководилац посланичког клуба КПРФ у Државној думи
Руске Федерације
Г. А. Зјуганов
Ми доле потписани, Жак Вержес и
Патрик Барио, одлучно подржавамо оправдане захтеве др Војислава Шешеља. Деловање
Хашког трибунала уперено је против елементарних људских права и међународних
норми.
Сурови штрајк глађу који је
започео 10. новембра и одбијање редовне терапије лековима угрожавају живот др
Шешеља. Др Шешељ је у смртној опасности. Ми сматрамо Хашки трибунал одговорним
за угрожавање живота др Шешеља. Неправедни судски поступак овог Трибунала
натерао је др Шешеља да примени последње средство. Др Шешељу је забрањено да
слободно виђа своју супругу Јадранку на основу сумњивих аргумената и неистинитих
тврдњи. То је један нељудски поступак. Ово гажење људских права и кршење
међународног права Хашког трибунала, мора бити заустављено одмах. Сви услови за
фер одбрану морају бити обезбеђени. Оваквим односом према др Војиславу Шешељу
Хашки трибунал неправедно поступа и напада читав српски народ.
Жак Вержес, адвокат, Париз,
Француска
др Патрик Барио, пуковник,
Париз, Француска
Др Џонатан Леви,
члан адвокатске коморе при сталном Међународном кривичном суду у Хагу
Др Шешељ је предао Хашком
трибуналу (МКСЈ) листу захтева потребних за правично суђење. Подсећамо вас да је
др Шешељ отишао у Хаг 2003. године добровољно, али да је МКСЈ безброј пута
одлагао процес суђења и тиме спречио др Шешеља да докаже свету своју невиност.
За разлику од других оптужених,
др Шешељ је политичким процесом, тј. ставом МКСЈ већ проглашен кривим, и зато он
мора имати све што је неопходно да би доказао своју невиност. Имајући у виду да
ово није праведан судски процес др Шешељ би се могао одбранити ако би му МКСЈ
дозволио да има нека од основних људских права која припадају чак и најгорим
криминалцима:
Др Шешељ, као неко ко води
сопствену одбрану, има право да поседује сав материјал и документе у штампаном
облику, и што је најважније, да то буде на српском језику. Српски је језик којим
се говори на простору бивше Југославије, а Трибунал носи назив “Међународни
кривични суд за бившу Југославију”, док су судски процеси и одбрана на
француском и енглеском како би се олакшало судијама и тужиоцима, што отежава
праведно суђење, и тиме се наноси штета туженим особама.
Иако др Шешељ добро познаје
закон, он има права на савет и подршку тима одбране кога сам изабере. И док
судије и тужиоци МКСЈ имају на располагању најмодернију технологију и апаратуру,
др Шешељ је спуштен на ниво затвореника као да је под режимом старог руског
цара. Зато др Војиславу Шешељу треба омогућити да има одговарајући званични тим
адвоката, истражитеља и техничког особља.
МКСЈ још увек покушава да
наметне др Шешељу помоћ коју он не жели. Од тих такозваних бранилаца у
приправности оптужени нити има неку корист, нити они имају ауторитет. Они су
непожељни и непотребни. Зашто онда МКСЈ инсистира на њиховом присуству? Разлог
може бити само то да су они марионете постављене да компромитују поверљивост
материјала одбране.
Коначно, др Шешељ није осуђен
за криминал, његов долазак у МКСЈ је био добровољан и зато не постоји бојазан да
ће побећи, па зашто му онда нису дозвољене посете од стране фамилије, пријатеља
и колега? Према њему се опходе као да је већ осуђен, док је у суштини он само у
притвору до суђења.
Као фашистички трбинуал –
сврха МКСЈ је да суђење буде политички шоу а не да служи правди. Др Шешељ није
разбојник већ најпопуларнији српски политички лидер, и заслужује поштовање као
да је шеф државе. Тражим од МКСЈ да дозволи др Шешељу да докаже да је невин и да
покаже свету да би, да није било њега, немилосрдни српски непријатељи починили и
већи геноцид. Дозволите др Шешељу да покаже свету да истински непријатељи Србије
и дан данас покушавају да наставе са уништавањем српске државе.
Људи и правници света морају да
поздраве храбри акт који је предузео др Шешељ са намером да заштити своја
основна права да се брани, да виђа своју породицу и да припреми одбрану у
процесу који је пред њим.
Јасно је да Трибунал нема
намеру да испуни основна права др Шешеља ништа више но што је био случај са
председником Милошевићем, чија права су исто тако окрутно и кукавички кршена да
би се спречило да се одбрани од лажних оптужби сачињених против њега, које су
коначно резултирале његовим убиством у рукама Трибунала.
Пример руковођења у овом
Трибуналу и његовом сестринском трибуналу за Руанду и Сијера Леоне, јасно
показује да задатак ових трибунала није подизање оптужница и вођење судских
поступака, већ и прогон лица уз помоћ особа које незаконито руководе њима.
Они нису умешани у глобално
извршење правде као што изјављују, већ у глобалну освету над оптуженима због
опирања политици глобализације Сједињених Држава и њихових савезника.
Правници и људи света морају
захтевати хитну аболицију за ове ад хок трибунале, који нису ништа друго до
правно лице многобројних гулага, лажних судова, војних трибунала и тајних
затвора, које су направиле Сједињене Државе и њихови савезници да би уништили
суверенитет нација и људи и заменили суверенитет чизмом фашизма.
Кристофер Блек
правни заступник
Торонто, Канада
ФЕДЕРАЛНА СКУПШТИНА
РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
ДРЖАВНА ДУМА
ДЕПУТАТ
ДРЖАВНЕ ДУМЕ
четвртог сазива
(2004-2007)
17. новембар
2006. године
Број ГОА-1218
Изјава
Депутата Државне
думе
Руске Федерације
Депутати Државне
думе са забринутошћу су примили обавештење о штрајку глађу Војислава Шешеља,
председника Српске радикалне странке који се налази у затвору Међународног
трибунала за бившу Југославију у Хагу.
Према
информацијама које ми имамо, захтеви Војислава Шешеља су: укидање забрана
дискриминативног карактера у вези са посетама затвору његове супруге Јадранке
Шешељ; регистровање правних саветника Војислава Шешеља и стварање нормалних
услова за припрему одбране; достављање судских и тужиочевих докумената само на
папиру и на српском језику; укидање одлуке суда о додели адвоката, упркос
решености Војислава Шешеља да се брани самостално.
Сви наведени
захтеви одговарају општеприхваћеним нормама међународног права. Чињеница да је
Војислав Шешељ принуђен да започне штрајк глађу показује да су нарушена његова
неотуђива људска права.
Државна дума је
више пута изражавала сумњу у објективност и непристрасност Међународног
трибунала за бившу Југославију.
Посебну
забринутост депутата Државне думе изазива мноштво случајева смрти оптужених Срба
у затвору Трибунала или током хапшења. Најпознатији такав случај је смрт бившег
председника СРЈ Слободана Милошевића, под околностима које ни до данас нису у
потпуности разјашњене.
Ми подржавамо
захтев председника српског Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом
Расима Љајића о спровођењу истраге о томе да ли се у случају Војислава Шешеља
поштују права која имају сви оптужени у Трибуналу.
Обраћамо се
Међународном трбуналу за бившу Југославију са позивом да буду испуњени основани
захтеви Војислава Шешеља и да се не доводе у опасност његово здравље и живот.
Списак
депутата Државне
думе ФС РФ
Који су потписали
Изјаву подршке Војиславу Шешељу
Алконис В.И. –
Народнаја воља
Апарина А.В. –
Комунистичке партије Руске Федерације
Бабурин С.Н. –
Народнаја воља – заменик председника Думе
Безбородов Н.М. –
Народнаја Воља, генерал
Варенников В.И. –
Родина – генерал Армије
Викторов И.К. –
Народнаја воља
Виноградов Б.А. –
Родина
Глотов С.А. –
Народнаја Воља – заменик председника странке
Грешневиков А.Н.
– Народнаја Воља
Кибирев Б.Г. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Кравец А.А. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Курјанович Н.В. –
независни депутат
Леонов Н.С. –
Родина, генерал
Локот А.Е. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Макашов А.М. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Машћенко О.И. –
Родина
Мељников И.И. –
Комунистичка партија Руске Федерације
– заменик
Никитин В.П. –
Родина
Павлов Н.А. –
Родина
Плетњова Т.В. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Решуљскиј С.Н. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Рогозин Д.О. –
Родина – главни
Родионов И.Н. –
Родина – бивши министар одбране
Савељев
Ј.П. – Родина
Харченко И.Н. –
Родина
Саложинков Н.И. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Свачников П.Г. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Смолин О.Н. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Собко С.В. –
Комунистичка партија Руске Федерације
Швец Л.Н. –
Комунистичка партија Руске Федерације
МЕДИЦИНСКИ
АКАДЕМСКИ ФОРУМ
Београд, 13. 11.
2006.
УДРУЖЕНИ ЛЕКАРИ
СРБИЈЕ!
МЕМОРАНДУМ
КОМИТЕТА ЗА ОДБРАНУ ПРАВА НА ЖИВОТ ДР ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА
Амбасадору САД
г. Мајклу Полту
Ваша екселенцијо,
Навршава се 124
сата од како проф. др Војислав Шешељ и Хагу штрајкује глађу, не узима лекове и
не користи медицинску помоћ.
Све претходно
узете дозе лекова су елиминисане из крви и од овог тренутка на даље он сваког
часа може да умре од инфаркта, можданог крвављења или асматичног напада! То би
била програмирана смрт једног српског грађанина и државника у Хашком трибуналу.
Питамо се да ли би и то била природна смрт?
Војислав Шешељ
тражи сасвим мало: да га посећује супруга, да се брани сам, да добија текстове
на српском језику. Неће лажног и наметнутог браниоца.
Да ли стварно
пред очима читаве светске и наше јавности треба да умре још један заточеник, а
Трибунал добије епитет машинерије смрти, уместо да буде машинерија правде?
Шешељ се
добровољно предао пре скоро четири године одмах по подизању оптужнице, а још
нема правог суђења. Чак му је пола отпужнице елиминисано. У свакој од земаља
које себе зову Међународна заједница, а посебно САД би се за четири године
пресудом завршио сваки кривични процес.
Од данас почиње
борба за живот др Војислава Шешеља у којој треба да учествују сви људи од части
и достојанства. Почиње битка за достојанство читаве наше нације и свих
слободољубивих људи света!
Позивамо све који
могу имати утицај на људе из Хага да изврше притисак и утицај да се заустави то
убиство!
Обраћамо се са
апелом за помоћ: председнику Америке, председнику Русије, председницима и
челницима свих држава света чланица Уједињених Нација, као и, генералном
секретару Уједињених Нација.
Обраћамо се
Његовој Светости и Српској православној цркви!
Обраћамо се свим
лекарима и хуманистима света, писцима, уметницима, спортистима, људима који су
одани људским животима, правима и слободама.
Тражимо да се
изјасни Српско Лекарско Друштво и медицинске асоцијације.
Тражимо да се са
овим упознају и о томе изјасне Српска Академија Наука и Уметности, ректори
универзитета Србије, декани правних факултета.
Обраћам се Вама,
као Амбасадору најмоћније земље света за коју ме вежу дивне успомене и сарадња,
чији академски свет искрено уважавам и у којој имам искрене пријатеље, са молбом
да се без одлагања огласите јасним ставом.
Тражимо да
предузмете све у својој моћи и сходно свом утицају и познавању прилика у овој
земљи према поступању Трибунала, које је довело заточеника Војислава Шешеља у
позицију да му штрајк глађу и без лекова буде једини избор.
Ово је чист
хуманистички апел и вапај људи медицинске струке свесних непосредних последица
неузимања лекова, које би човек Војислав Шешељ морао да узима без одлагања.
Његово здравствено стање ће због тога из сата у сат бити све теже и критичније,
а опасност фаталног исхода све вероватнија.
Сматрам да нема
чекања и одлагања!
Уверавам Вас да
бисмо на исти начин бранили право на живот и поштено суђење хашких заточеника
Анте Готовине, Расима Делића, Љубе Бошковског или било ког човека у Хагу и ма
где друго на земаљској кугли. Право на живот и здравље је светиња и
цивилизацијска тековина.
У очекивању Вашег
става примите изразе поштовања,
ПРЕДСЕДНИК КОМИТЕТА
Проф. др Момчило Бабић
Проф. др Војислав Шешељ у штрајку глађу
Већ четврти дан проф. др Војислав
Шешељ налази се у штрајку глађу. Како је то изузетно опасан и по самог проф.
Шешеља потенцијално погибељан начин борбе, ваља одмах рећи да је штрајк глађу
ultima ratio
– последње
средство којем се прибегава када су сва друга средства исцрпљена. Па због чега
је проф. др Војислав Шешељ прибегао том последњем средству?
Први разлог је
сама хашка оптужница која је на климавим ногама. После пада берлинског зида и
укидања деликта мишљења у свим посттоталитарним земљама, Војислав Шешељ је први
широм познат оптуженик коме је стављен на терет деликт мишљења који је извршен
држањем такозваних запаљивих говора. Тек касније када је Карла дел Понте
разабрала да тзв. деликт мишљења не може бити разлог ни за оптужбу ни за осуду
уврстила је Војислава Шешеља у некакав «здружени злочиначки подухват» како би на
њега превалила одговорност за недела других који са Шешељем нису били ни у
каквој вези.
Други разлог
за штрајк глађу је недопустиво дуг притвор пре отпочињања суђења. Као што сви
добро знате проф. др Војислав Шешељ је 24. фебруара 2003. године добровољно,
својом слободном одлуком отишао у Хаг и предао се Хашком суду. Иако сви
међународни акти о људским слободама и правима утврђују да ће се ухапшеном лицу
судити без непотребног одуговлачења, односно у разумном року, Шешељу ни после
три године, осам месеци и 18 дана није отпочело суђење, а није ни пуштен да на
слободи сачека почетак суђења и да се слободно бави политиком, како је то иначе
допуштено оптуженим Арбанасима. Да Хашки суд нема намеру да Војислава Шешеља
злоставља, ојади и сатре, Шешељ би управо сада био међу нама пошто му суђење још
није почело.
Трећи, посебно
важан разлог је наметање бранилаца Војиславу Шешељу, иако је он већ на првој
статусној конференцији обавестио Претресно веће да ће се, сходно Правилнику 45d
Правилника Суда, сам бранити пред
Судом, а да ће му у припремању властите одбране пред овим Судом помагати
неколико квалификованих правних саветника који ће чинити његов стручни тим.
Претресно веће је одбило да региструје правне саветнике које је Шешељ именовао,
и тиме га је дискриминисало чак и у односу на Слободана Милошевића над којим је
у Хагу извршено судско убиство. У овом погледу иначе постоји савршена аналогија
између случаја покојног Слободана Милошевића и случаја проф. др Војислава
Шешеља. Слободан Милошевић се током протеклих пет година сам бранио пред Судом,
а у припремању одбране помагала су му три стручна саветника – један професор
Правног факултета у Београду и два адвоката. Управо тако замишља и припрема
своју одбрану и проф. др Војислав Шешељ. Уместо да без поговора прихвати одлуку
проф. др Војислава Шешеља да се, уз помоћ свог стручног тима сам брани, 9. маја
2003. Претресно веће је одлучило да се проф. др Војиславу Шешељу именује
stand-by
(у приправности) бранилац и наложило
секретару Суда да он именује таквог «браниоца». Дана 5. септембра 2003. секретар
Суда именовао је београдског адвоката Александра Лазаревића за Шешељевог
stand-by
браниоца. Чим се, међутим, уверио да проф. др Војислав Шешељ не жели никаквог
наметнутог браниоца у кога нема поверење и да с таквим браниоцем уопште не жели
да комуницира, Александар Лазаревић се сам повукао. Секретар Суда повукао
именовање Александра Лазаревића, да би 16. септембра 2004. године за Шешељевог
stand-by
адвоката именовао холандског адвоката Тјарда Едуарда ван дер Спула. Пошто је
после подуже ујдурме у Суду и ван овог Суда Тјарда Едуард ван дер Спул одустао,
напослетку су за адвокате у приправности (stand-by)
именовани енглески адвокати Дејвид Хупер и Андреас О`Шиа.
Сви ови
наметнути адвокати, укључујући и последњу двојицу, прекршили су члан 5 «Кодекса
о професионалном понашању одбране пред Међународним трибуналом» тиме што су
прихватили своје именовање за
stand-by
браниоца противно вољи оптуженог проф. др Војислава Шешеља. Тиме је напре
повређено право оптуженог да сходно Правилнику 45 d
сам себе брани пред овим Судом, о чему је оптужени Шешељ
обавестио Претресно веће већ на првој статусној конференцији. Чим је сазнао да
му је принудно наметнут други stand-by
бранилац, проф. др Војислав Шешељ је одлучно изјавио да уоште неће да га види, а
камоли са њим о било чему разговара. То такође значи да оптужени Шешељ никада
неће дозволити наметнутом
stand-by
браниоцу да било шта предузима у његово име и да га пред овим Судом брани. Отуда
наметнути браниоци постају неетички када у име оптуженог, који их неће, примају
судске списе и глуме некакву одбрану.
У прилогу
I
Кодекса о професионалном понашању одбране
пред Међународним судом чланом 4/2 је утврђено да заступајући клијента бранилац
мора «поштовати одлуке клијента везане за циљеве заступања», а у члану 7
изричито је наглашено да «бранилац мора стално информисати клијента о статусу
ствари које се налазе пред Судом». Стога се поставља питање како наметнути
енглески адвокати могу уопште сазнати одлуке свог клијента ако овај неће да им
их саопшти, и како ће обавештавати свог клијента о статусу ствари пред Судом ако
овај неће да их слуша. Другим речима, поменута господа су пристала да буду
stand-by
браниоци иако унапред знају да улогу правог браниоца оптуженог неће моћи да
одиграју. Штавише, ако клијент неког адвоката не жели као браниоца, онда
бранилац не постоји, а онај који и даље изиграва браниоца нечасна је и неморална
особа.
Још је горе што се
наметањем браниоца битно мења статус одбран еоптуженог. У добро постављеном
судском поступку постоје три бране потпуно одвојене и неѕависне стране: оптужба
и одбрана које су међусобно супротстављене и судско веће које је изнад
супротстављених страна и независно у односу на сваку од њих. Ако суд без ваљаних
разлога намеће некакве станд-бу браниоце, а добро зна да оптужени не само што
жели да се сам брани него је као професор права у стању да то на ваљан начин
обави, он то не чини у интересу одбране оптуженог него зарад неког другог циља.
Нама се чини да наметнути браниоци имају ѕадатак не само да контролишу него и да
осујете одбрану проф. др Војислава Шешеља.
Наметање станд-бу
бранилаца противно слободној вољи оптуженог представља тешку повреду члана 14
става 3д Међународног пакта о грађанским и политичким правима који зајемчује
сваком потуженом «да се сам брани или уз помоћ правног заступника по свом
избору», постоје само две могућности: да се сам брани или да га брани правни
заступник по свом иѕбору». Другим речима, за одбрану оптуженог, према овим
одредбама, постоје само две могућности: да се сам брани или да га брани правни
заступник по његовом властитом избору.
Ако, дакле, Хашки
трибунал учестало и далекосежно крши не само правила поступка које је сам себи
прописао, што је иначе нечувено у цивилизованом свету, него и најважније
међународне акте који зајемчују основна људска права, шта онда преостаје
оптуженом који је жртва тог Суда и чија се права немилице газе? Проф. др
Војислав Шешељ је сигурно добро промислио и закључио да се том ХаШком Минотауру,
који је уништио веће једанаест српских живота и који је и даље жедан српске
крви, једино може супротставити тако што ће у тој неравноправној борби заложити
и властити живот. Та његова жртва заслужује свако поштовање и пред њом треба да
погну главе наши садашњи главари који трабуњају о «сарадњи» са Хашким трибуналом
као услову за улазак у Европу, која баш у овом часу намерава да нам отме Косово.
У Београду, 14. новембра
2006.
Проф. др Коста Чавошки
Адвокатска
канцеларија Анђелковић
Адвокати:
Сава, Небојша и Александра
11 Београд,
Нушићева 10
УПРАВНОМ
ОДБОРУ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ БЕОГРАД
УПРАВНОМ
ОДБОРУ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
БЕОГРАД
Поштована
господо,
Као човек, а
посебно као адвокат згрожен сам пред недопуштеним насиљем над достојанством и
правима која се данас у 21. веку крше пред хашким судом проф. др Војиславу
Шешељу, као хашком затворенику, те предлажем да Управни одбори Адвокатске коморе
Београда и Адвокатске коморе Србије о овоме обавести Међународну унију адвоката.
Универзална
декларација УН и Европска конвенција каже да се сви људи рађају слободни и
једнаки у достојанству и у правима те да је због тога сваком грађанину света
загарантовано да ће пред судом поштовати њихова права и слободе и да ће бити
субјекат у поступку, а не објекат, над којим се врше «опити» хашких судија.
Према
званичном саопштењу генералног секретаријата Српске радикалне странке од 11. 11.
2006. проф. др Војислав Шешељ је ступио у штрајк глађу све до испуњења његових
захтева који му по одредбама Универзалне декларације УН и Европске конвенције
припадају.
Наш колега
проф. др Војислав Шешељ тражи да му се дозволи да контактира са супругом
госпођом Јадранком Шешељ, да му се дозволи да контактира са правним саветницима,
како би могао припремити одбрану, да му се дозволи документација искључиво на
папиру и на српском језику и да се адвокат Хупер и адвокат Ошије бришу као
такозвани браниоци у «приправности», из разлога што он жели да се сам брани.
Сложићете се
да су захтеви господина Војислава Шешеља минимум од онога што је загарантовано
цитираним одредбама Универзалне декларације и Декларације Европске уније о
правима човека.
Међутим, и
поред оваквог чињеничног стања – судије хашког суда, одређени да поступају у
случају проф. др Војислава Шешља – недопуштено покушавају, да на разне начине,
осујете ова загарантована права сваком затворенику, како би га психички и
физички сломили да не буде у стању да се сам брани, што је велика срамота за
прокламоване слободе и права, за еворпско право и европску цивилизацију...
Сматрам, да не
можемо и да не смемо да се оглушимо над овим и оваквим насиљем хашких судија и
да смо дужни да дигнемо свој глас за одбрану слободе и права нашег грађанина. Да
вас подсетим, амерички амбасадори могу да се мешају пред страним судовима у
заштити својих грађана у разводу брака и поверавању деце на чување и васпитање –
ми имамо права и дужни смо да заштитимо достојанство и слободу нашег колеге
проф. др Војислава Шешеља, преко чијег суђења се покушава да се оптужи и српски
народ.
У Београду,
13. 11. 2006.
године
Адв. Сава Анђелковић
Председник
Српске радикалне странке др Војислав Шешељ почео је штрајк глађу у притворској
јединици Шевенинген.
Штрајк је почео
10. новембра 2006. у 18.00 часова.
Председник
српских радикала прекинуо је да једе било шта, да узима било какву течност, сем
чисте воде.
Др Војислав
Шешељ је престао да узима било какве лекове и одбија да прихвати евентуалну
медицинску помоћ.
З А Х Т Е В И
председника
српских радикала др Војислава Шешеља
1.
Укидање рестриктивних мера дискриминаторног карактера у погледу посете Јадранке
Шешељ које су заведене на основу лажних сумњичења од стране Тужилаштва Хашког
трибунала.
2.
Регистровање правних саветника др Војислава Шешеља и нормализовање услова за
припрему одбране.
3.
Достављање судских, тужиочевих, докумената искључиво на папиру и српском језику.
4.Хупер и
Ошија морају да се одстране из предмета др Војислава Шешеља и укине одлу-ка
о именовању бранилаца у приправности, јер за њу нема упориште ни у Статуту, ни у
Правилнику о поступку и доказима.
5.Да
се у целости промени састав Претресног већа,
односно да се из
предмета против проф. др Војислава Шешеља изузму и одстране
судије: Алфонсо Ори, Патрик Робинсон и Франк Хопфел, јер су
монструозно у одсуству проф. др Војислава Шешеља, дванаестог дана
штрајка глађу, одржали Статусну конференцију 22. новембра 2006.
године и донели велики број незаконитих одлука којима се крше
основна процесна права проф. др Војислава Шешеља.
6.Да
се Упутство председника МКСЈ о дужини поднесака и захтева и обавези
бројења речи не примењује као општеобавезујући правни акт којим
се незаконито ограничавају процесна права оптужених
гарантована Статутом и Правилником о поступку и доказима.
7. Да се пониште
све претпретресне радње од 10. новембра 2006. године и на даље да се пониште све
претресне радње од 27. новембра 2006. године, а да по испуњењу свих захтева
проф. др Војислава Шешеља суђење почне од почетка.
Војислав Шешељ
ће прекинути штрајк глађу испуњењем захтева.
01.11.2006.
Хашки трибунал, као један од инструмената новог светског поретка, наставља тиранију према проф. др Војиславу Шешељу којом стално крши како његова основна људска права, тако и права његове породице.
Проф. др Шешељ обавештен је 19. октобра 2006. године о забрани посете његове супруге Јадранке, која је била заказана за 2. новембар. Очигледно, таквим потезом Хашки трибунал врши константан психички притисак на проф. др Шешеља забрањујући посету његовој супрузи што такође, подразумева и забрану посете његове малолетне деце (Александар 13, Михаило 10 и Владимир 8 година).
Таква одлука је отворени атак на повељу УН као и флагрантно кршење повеље о правима детета.
19.09.2006.
Заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић примио је данас у седишту Странке амбасадора Руске Федерације његову екселенцију Александра Алексејева.
Томислав Николић и Александар Алексејев размотрили су актуелну политичку ситуацију у Србији, посебно на Косову и Метохији. Сагласили су се да је хитно доношење новог Устава Србије неопходност у потврди опредељења Србије у очувању њеног територијалног интегритета.
Томислав Николић посебно се захвалио председнику Путину на подршци коју је пружио Републици Србији и истакао да ће Србија уз руску помоћ учинити све да се поштује међународно право у одбрани српске територије.