СРПСКИ УСУД

Слађан Мијаљевић

Хaпшeње др Радована Караџића у Београду “обављено“ је на један, не баш примерен и законит начин, и то тaкo штo je присилно задржан у једном приватном стану на Врачару, читава три дана. За та три дана су му вадили крв и ко зна шта још, да би вишеструким ДНК анализама утврдили идентитет. Узбуркала се јавност, како наша, овде у Србији, тако и светска.

Са обе стране долазе врло озбиљни коментари и реакције. Једни би да га спале, само још не могу да се договоре о локацији, да ли у Сарајеву или у центру Београда, или у Хагу, том страшном српском губилишту, где не страдају само људи, већ се убија и историја и традиција и култура српског народа. Домаћи башибозлук, људи који имају веома развијену поданичку и вазалну свест, а који се сада налазе на власти у овој нашој напаћеној Србији, сикћу, сеире и поручују, ти својеврсни канибали, да ће за комад хлеба, и шаку евра издати и предати кога год белосветски моћници и злочинци буду тражили.

Већина становништва Србије, која још није изгубила образ и душу, реаговала је врло бурно. Протести трају већ десет дана, одржан је и велики Свесрпски сабор, против срамних поступака поданичке власти. Држава је против мирних демонстраната извела жандармерију, „тешко“ опремљену,  а све у жељи да се испровоцирају сукоби са патриотски настројеним грађанима, а у циљу да се родољуби и патриоте прикажу као брутална маса хулигана, која само тражи повод да прави неред по граду.

Пошто им то није пошло за руком, онда су у својој опијености од власти и моћи, кренули на организације које су биле организатори тих мирних протеста, са жељом да им забране рад. Кренули су и на појединце тражећи у свакој изговореној речи повод за покретање судских поступака против њих, такође са жељом да им одузму право да говоре и чак да се баве политичким радом.

Заиста, када дате власт неодговорним и болесним људима, а тиме и моћ, ситуација постаје неиздржива. У врло кратком периоду они постају бестијални диктатори који не презају ни од чега, не били ућуткали политичке противнике.

У таквој констелацији снага, нормалан човек на тренутак застане и погледа у небо, из историјског сећања почињу да навиру слични догађаји, праве се поређења са садашњим догађајима, у жељи да се извуку неке поуке за разрешење ситуације.

На нашу несрећу, историја нам је пребогата догађајима где су се нови властодршци разрачунавали са предходним, нарочито ако су на силу са власти скинули предходну власт.

Многи умни људи су, не залазећи у даљу историју од 200 година, позивали и опомињали садашње властодршце да не праве грешке својих предходника из прошлости, јер те грешке и грехови неће само њих погодити, већ и све остале људе, припаднике једног народа, сходно количини радости или туге којом су оправдавали или оспоравали такве страшне догађаје.

С обзиром да се ради о грешкама и греховима, умни људи, не желећи да саучествују у таквим јадним чиновима, тражили су помоћ у учењу оне институције која је првопозвана да даје тумачења поводом таквих догађаја.

Та институција учи: љуби ближњег свог као себе самог, не сведочи лажно на ближњега свога, праштај, не осуђуј без доказа, не кривотвори доказе, не радуј се несрећи других, ...За сваки од ових грехова који вапе за казном, сам Бог је дао поуке кроз десет божјих заповести, као и остале поуке, које је дао преко пророка.

,,Не светите се ви, Ја ћу се светити у име ваше“, а у другој Господњој заповести каже: ,,...Јер сам ја Господ Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и четвртог колена, онијех који мрзе на мене; а чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје“. ,,Али, ако не узаслушаш гласа Господа Бога својега, да држиш и твориш све заповјести његове и уредбе његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те“. ,,Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити на пољу“. ,,Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје“. ,,Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млађ говеда твојих и стада оваца твојих“. ,,Проклет ћеш бити кад долазиш и проклет ћеш бити кад полазиш“. ,,Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему зашта се прихватиш руком својом и што узрадиш, докле се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме одуставио“. ,,Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију. Једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим царствима на земљи“. ,,Удариће те Господ лудилом, шљептом и беснилом“. ,,И полудећеш од онога што ћеш гледати својим очима“. ,,Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доле веома ниско“. ,,Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам. Он ће постати глава, а ти ћеш постати реп“.

Јесу ово цитати из Старога Завета, јесте да их новозаветне институције не прихватају у потпуности, међутим, изнад овоземаљских институција је Бог, а он ником не остаје дужан.

Као што наведосмо, довољна поука за паметна човека је последњих 200 година српске историје. Како су се провели припадници династије Обреновић после убиства вожда Карађорђа. Директни извршиоци убиства, иако су цркву Покајницу подигли, нису се довљно искупили, умирали су у лудилу, нестали су, данас немају живих потомака, и све се завршило у три-четири колена. И историја их искључиво по срамоти њиховој памти. Чланови династије су од својих најближих били прогањани, потуцали су се по европским дворовима, убијани у атентатима и то од свог народа, и опет се све то завршило у три-четири колена.

Како су прошли Карађорђевићи који су учествовали у бруталном свргавању својих кумова са власти, Обреновића? Како је завршио краљ Александар први, на крају су такође прогнани и потуцали се по белом свету. И данас је зла крв међу њима и завада око имовине и права пречег првенства на ово и оно.

И у новијој историји, у протеклих двадесет година смо имали издаје, предаје, лажна сведочења и подметања. 9. јула 2001. године, др Војислав Шешељ је поводом изручења Слободана Милошевића Хашком трибуналу рекао: ,,То што неко мисли да подигне „покајницу“ или да се сада накнадно додвори цркви, тако што напречац обећава веронауку од јесени, или што се поставља на чело Одбора за изградњу Светосавског храма, како то ради Зоран Ђинђић, то не може да искупи овај велики грех. Тај грех дуго ће се окајавати и дуго ће мутити разум и свест и душу српског народа“. Није др Војислав Шешељ пророк, већ му је развијенија правдољубивост, добродушност, перцепција и логика, него код многих других људи када је ово изјавио, а сведоци смо шта се догодило!

Нико од нас не позива на осветољубивост, да се некаквим неприкладним, недемократским средствима истерује правда. Ми упозоравамо тренутне властодршце и диктаторе у „најави“, да не праве тако озбиљне грешке и не чине грехове, и не сваљују их на свој народ, позивајући се и на Божје, народне и земаљске законе, на неписане и писане, јер се свакако испуњавају.

Има и позитивних примера из новије историје, на нашу несрећу не код нас, већ у другим  државама. Шта је све заслужио Борис Николајевич Јељцин, десет година уништавајући Русију, и нама је проблеме задавао, а када се упокојио како је сахрањен? Путин, иако га је скинуо са власти, без избора, тихим пучем, сахранио га је уз највеће државне почасти као бишег председника државе. Зар то није позитиван пример, и како Русији да не иде на боље?!

А наше лажне демократе нису дозволили да се сахрани бивши председник Слободан Милошевић на гробљу, једва су дозволили да буде у Србији сахрањен. Сахранили су га на силу, у дворишту породичне куће. Распамећени и разума помућеног лажне демократе, чак су, поводом смрти Милошевића, и радосне перформансе изводили по трговима, питам се на чију срамоту и чији грех. Како Србији да буде добро, како да у Србији буде мир?

И зашто се они данас љуте на сва ова наша упозорења? И они знају да је то истина и они то виде, наравно и плаше се, не да им савест мира, знају они да је Богу свако достижан. Пошто Богу не могу да одузму имунитет, да му одузму реч, да га пребију, да му гуменим метком са три метра пуцају право у лице, да га затворе, да га забране...они у своме лудилу то раде онима који се на Бога позивају и који свој народ воле!

Ми се надамо у милост и љубав Божју, да ће Србију што пре ослободити од ове беде.

[ Почетак странице ]