АМЕРИЧКИ ГАСОВОД „НАБУКО“ МОЖЕ, АЛИ РУСКИ „ЈУЖНИ ТОК“ НЕ МОЖЕ ПРОЋИ КРОЗ СРБИЈУ
Влада Србије није усвојила предлог да се енергетски споразум који је 25. јануара потписан у Москви, упути у Скупштину Србије и ратификује
Није било потребне већине
Ни на јучерашњој седници Влада Србије није усвојила предлог ратификације енергетског споразума са Русијом, пошто за упућивање тог документа у парламентарну процедуру није било потребне већине. Министар финансија Мирко Цветковић рекао је да на седници владе није било изјашњавања о томе ко је против предлога да се споразум упути на ратификацију Скупштини Србије, јер је било очигледно да нема довољно гласова да се предлог усвоји.
Он је додао да би министри из ДС (председника Тадића) били уздржани да се гласало о том предлогу, као и прошли пут кад се на седници владе гласало о истом предлогу. Цветковић је објаснио да је главни разлог што министри из ДС и Г17 плус (Млађана Динкића) нису гласали за ратификацију енергетског споразума са Русијом то што је влада техничка и нема капацитет да одлучује о важном документу. „Ми смо сагласни са тим споразумом, који је од великог значаја за Србију, и гласаћемо за њега кад после избора буде упућен новом сазиву Скупштине Србије”.
Министар трговине и услуга Предраг Бубало из ДСС (Странке премијера Коштунице) је рекао да је иста влада, кад је била у пуном капацитету, усвојила енергетски споразум и да суштински и правно не постоји никаква сметња да га упути на ратификацију.
Упитан зашто влада од 25. јануара, када је споразум потписан у Москви, није расправљала о његовој ратификацији, Бубало је одговорио „да је Скупштина имала вероватно преча посла”. Када су га новинари поново питали – а зашто није реаговала Влада, одговорио је да не зна. Вероватно зато што је такође било пречих ствари – рекао је Бубало.
Кад све ове изјаве и разне изговоре прочита неко ко не познаје политичке односе у Србији остане збуњен. Како „није било потребне већине“ када је заседала комплетна Влада са свим министрима и председником Владе. Како функционише Влади у којој се као и у Скупштини гласа, и шта онда у тој влади представља њен председник. Имали он бар два гласа јер одговара за успех целе Владе. Још више збуњује изјава да је влада техничка и “нема капацитет да одлучује о важном документу“. Она наводно нема капацитет јер су расписани избори па обавља само техничке послове. Па ваљда све владе у свету обављају техничке послове а не научне – јер научне послове обављају институти. Осим тога гасни споразум са Русијом је већ потписан још 25 јануара у Москви и искључиво је технички посао да Влада Србије тај већ потписани споразум упути Скупштини на ратификацију.
Да цела ствар буде још лицемернија председник Тадић је до сада већ двадесет пута поновио да ће Србија са ЕУ одмах потписати споразум о придруживању, чак и ако то испред Владе неће да потпише премијер Коштуница - потписаће га потпредседник владе Ђелић. Тада ће та иста техничка Влада „имати капацитет“ да потпише потпуно нов споразум са ЕУ, а сада „нема капацитет“ да већ потписани споразум пошаље скупштини на ратификацију.
Ко данас влада Србијом
Да би руским читаоцима било јасније шта се у Србији дешава, целу ову играрију са руским гасоводом кроз Србију објаснићу на један свима разумљив начин. Наше лидере сам већ описивао у тексту „Четири јахача апокалипсе“ па би за потпунију слику о њима било корисно прочитати тај текст, али за оне који немају времена изнећу неке основне ствари. Србију тренутно воде три кључне „личности“ прозападне марионете, са задатком да српском народу наметну западни јарам у функцији искључиво западних интереса. Мада сви они раде у истом правцу улоге им морају бити различите како би Срби тако горку пилулу уопште могли да прогутају.
Председник Тадић је америчка марионета са задатком да то превише и не крије, те да се о неопходности уласка у ЕУ, НАТО и неке Евро-атлантске интеграције што чешће јавно изјашњава. У томе га доследно и врло активно прате сви „наши“, у ствари западни медији јер ми наших више и немамо. Све је усмерено тако да се тврдоглавим Србима запад наметнуо као једина и искључива варијанта. Неможемо више ни да телевизор упалимо а да са неког програма нечујемо „Европска унија нема алтернативу“ Поред тога што је председник Србије Тадић је и председник ДС (Демократска странка) у којој су или је подржавају сви наши тајкуни, пљачкаши и лопови. За ДС важи правило да су све методе дозвољене само да се на власт остане и настави са пљачком и разбијањем земље. Тадић императивно хоће у ЕУ а Косово и Метохија (КиМ), коју нам ЕУ и САД отимају и нису важни. Он се само формално јавно изјашњава да никада неће признати одвајање КиМ, али одмах додаје да Србија војно неће бранити део своје територије чак и онда када га то нико не пита.
Други српски бисер је Млађан Динкић, министар за економски развој у Влади Србије, нешто у нивоу потпредседника Владе задуженог за финансије. Он је и председник странке Г-17 плус наводно групе експерата. О каквим се експертима ради довољно је рећи да је он као асистент са економског факултета 05. октобра 2.000. године при смењивању Милошевића, у Народну банку Србије упао са групом калашњиковима наоружаних бандита и себе поставио за гувернера. Њему је запад наменио улогу контролора свих финансијских токова, приватизације и инвестиција. Он је једини „компетентан“ да оцени да ли је енергетски уговор између Србије и Русије добар или није, а пошто је он одавно рекао да гасовод кроз Србију није добар за Србију он се неможе ни градити. Нико у Србији осим њега незна колико смо се од 2000 године задужили, где држимо наше девизне резерве, колико пара у буџету имамо и где ће се оне трошити. Он једини држи све везе са западним финансијским организацијама, „незамењив је“ јер би без њега у Србија сви бисмо одмах поцркали. Иначе као гувернер се „прославио“ јер је преко ноћи затворио све наше банке тако да сада имамо само стране, а камате на кредите су од 17 до 30%. И да вас са овим „експертом“ и његовим генијалним одлукама не замарам више, прећи ћу на нашег великог „патриоту“ и председника Владе Коштуницу.
Пошто су Енглези старе варалице они су Коштуници доделили посебну улогу. Он треба да глуми умереног националисту и патриоту. Када то преведете на политички језик, значи треба да се вербално изјашњава као велики Србин, чврсто поставља према западу и брани националне интересе, али да од свега тога ништа не спроведе. Тиме се они мање информисани патриотски орјентисани грађани могу заварати, а западна политика се несметано може спроводи. Коштуница је врло гласан да је Косово Србија, али за осам година на власти (председник СР Југославије и два пута премијер Србије) ништа није учинио да то и буде. Увек је помало збуњен а у кризним ситуацијама обично није информисан. Жестоко критикује Тадићев ДС као лопове али са њима у коалицији прави Владу. Још се није десило да је било ко из ДС-а као лопов ухапшен мада редовно прети да ће са криминалом рашчистити. Коштуница је и председник странке ДСС (Демократска странка Србије) па министар Бубало који се у горњем тексту помиње исто збуњено незна зашто Влада од 25 јануара до данас није послала већ потписани споразум на ратификацију у Скупштину Србије. Незна се ни зашто изјаву о гасоводу уопште даје министар трговине а не министар за енергетику Александар Поповић чији то ресор, а такође је из ДСС-а.
Траса гасовода резервисана за Американце
Рекло би се много збуњених, много нејасноћа, сви као хоће а од гасовода ништа. Одговор на све ово је врло једноставан. Траса гасовода „Јужни ток“ који би требало из Бугарске да преко Србије и Хрватске иде ка Италији и даље ка државама ЕУ поклапа се са трасом Америчког гасовода „Набуко“ и руски гасовод се несме градити. „Набуко“ иначе треба да иде из Ирака и Азербејџана спојили би се у Турској и онда преко Македоније, Србије, па један крак преко Мађарске а други преко Хрватске ка земљама ЕУ. Зато су Американци и изградили на КиМ највећу базу у Европи Бонстил а узели су и већ постојећу базу Криволак у Македонији. Изградња Бонстила и уређење Криволака до сада су коштала око 550 милиона $. Треба им још једна база негде око Београда како би цео простор био потпуно контролисан. Иако се сада траса гасовода „Набуко“ црта преко Бугарске и Румуније то се неће догодити зато што је то доста тежак терен за изградњу јер иде преко Карпата. Много је прикладније и неупоредиво јефтиније да се један гасовод тако великог капацитета гради Моравско-Вардарском удолином на скоро равничарском терену него преко неколико озбиљних планских масива. Осим тога „Набуко“ ће ићи дуж већ постојећег аутопута (коридор 10) што знатно појефтињује радове јер ће сав транспорт материјала бити знатно олакшан.
Западни аналитичари Србију посматрају као малу Русију и као потенцијалног руског савезника у моменту напада на Русију. Зато Србе треба што више разбити и поделити их у што више држава како не би на Балкану представљали неку озбиљнију опасност. У склопу таквих размишљања друга не мање важна ствар је да се Србија стави у енергетску зависност од запада па ће морати да буде мирна. Ако кроз Србију иде руски гасовод и ако Руси купе нафтну привреду Србије, онда је немогуће Србију енергетски и економски условљавати. То ће неминовно јачати везе Русије и Србије како економске тако и политичке што се несме дозволити јер би Србија могла омогућити Русији формирање база или руског ракетног штита, као пандам оном у Пољској и Чешкој. Тада би цело јужно крило НАТО имало једну непријатну безбедносну рупу. Нормално најважније од свега је профит јер се због њега и ратови воде. Изградњом транс-европског гасовода „Набуко“ великог капацитета остварује се неколико циљева одједном. Европа се ослобађа енергетске зависности од Русије, америчке компаније долазе до великог профита, а уједно се Русији смањују приходи од извоза гаса. И да сада не би разглабао превише о свему томе повежемо све са крилатицом „јак си онолико колико ти је привреда јака“ и јасно је шта све доноси или односи такав пројекат.
Наше већ поменуте политичке марионете су од запада одавно добили такве задатке и сада их само спроводе, па већ склопљен уговор Србија-Русија никако до оживи. Градњу руског гасовода „Јужни ток“ на све начине треба опструирају али не грубо, јер би се грађани у Србији могли побунити. Руси нас једини бране улажу напоре и ауторитет да нам сачувају КиМ а ми им недамо да изграде нафтовод који ће и нама обезбедити енергетску сигурност и озбиљне приходе. Морам признати да су наши властодршци на великим мукама како спровести налоге запада, преварити народ и победити на изборима. Стога је одлука о ратификацији споразума остављена за после избора у нади да ће тада нова Тадићева проевропска влада моћи да одбије руски споразум као за Србију недовољно повољан. Победили су на изборима и сада могу мало и да се дрзну, па нек народ вришти. Нико ни до сада народ није много питао.
Тадићево упорно истицање да КиМ нећемо бранити и војним средствима, а што је и Коштуница прећутно прихватио, има за циљ да се унапред одбије свака евентуална Руска војна помоћ па самим тим и било каво руско војно присуство на овим просторима. НАТО има врло непријатно искуство из бомбардовања 1999 године где се Србија прилично вешто а без озбиљне ПВО (против ваздушне одбране) упорно бранила. Стога било по НАТО потпуно неприхватљиво да се сада у Србији појаве софистицирани руски ПВО системи у функцији обнављања војне моћи Србије, а као потреба одбране КиМ. Иако су се наше марионете на власти озбиљно потрудиле да Војску Србије што више разбију посао још није завршен. Војска би се набавком савременог наоружања брзо обновила јер квалитетни официрски кадар није стрељан већ само пензионисан, па би се лако поново могао реактивирати. То НАТО стратези знају, као што знају да би војно јака Србија била неугодна стратешко-војна препрека, али и препрека многим другим плановима попут Набука. Не мислим да би и најбоље наоружана Србија могла да војно победи НАТО, али ни највеће армије не воле да им иза леђима чучи потенцијални непријатељ, ма како он мали био. Зато наше марионете на власти треба да обаве све те прљаве послове од војног до привредног и блокирају Руски продор на Балкан.
Сматрам да председник Путин и ваше државно руководство знају све ове слалом варијанте наших властодржаца, али ми није јасно зашто их до сада нису демаскирали, како пред српском тако и пред руском јавношћу. То би много помогло неким патриотским снагама у Србији да се тих западних разбијача Србије отресу и са Русијом разговарају, раде и граде, у духу правог пријатељства и на обострану корист.
