У моћи тријада из 1985. године , Кенићи Охмае тврди да државе нису ништа друго до творевине влада. У предстојећој "интегрисаној економији", какву предвиђа аутор, нису национална осећања то што потрашаче подстиче на куповину. "На каси вас није брига за земљу у којој сте се родили или у којој тренутно живите. И не помишљате на стопу незапослености или трговински дефицит" каже Охмае.
И управу је. Национална држава више није релевантна аналитичка јединица. Слабљење националне државе нераскидиво је повезано са интернационализацијом. У институционом смислу , тренутно пролазимо кроз период глобализације без преседана. Било путем европске уније, Северноамеричког споразума о слободној трговини (НАФТА) или Азијско –пацифичке економске сарадње (АПЕК), пресудне одлуке се доносе на наднационалном нивоу. Сада се граде суперструктуре. Са економске тачке гледишта, национална држава испушта дизгине моћи из својих руку. Глобална политичка и економска структура пролази кроз најдубље промене након хладног рата.
Наиме, у свету је завладала криза другоразредних хипотекарних кредита, криза долара и глобална зараза и очекује се да оне потрају неко време. Капитализам не може и не зна како томе да се супростави, и ако је ствар била очигледна још крајем 2006.године. Шпекулације, профит и похлепа ретко су виђани у капиталистичкој економској теорији. Да ли је у питању небитна епизода економске историје или узбуна која осликава пражњење једног модела? Ово друго је више вероватно. Империјални капитализам постао је жртва својих контрадикција. Промовишући неолиберализам последице су се првобитно осећале на југу да би се потом рашириле на остатак света.
До сада се јасно правила разлика између финансијске и економске кризе у САД и у неразвијеним земљама. Данас се по први пут у последњих неколико векова наслућује парцијалност кризе. Латинска Америка није започела игру другоразредних хипотекаених кредита, већ је просто производила оно што је свету требало, редуковала свој финансијски систем и прекинула везу са међународним кредитним организацијама.
У међувремену је финансијска експанзија Првог светског рата завршила свој први круг и одала утисак да се неко време неће поново покренути. Ипак , није у питању само економска криза већ и криза хегемоније. Подаци указују на прогресиван губитак економског простора Сједињених држава, што заправо подразумева губитак моћи. И покушај обнављања војне експанзије представља само покушај убризгавања противотрова.
Финансијски систем који познајемо исцрпио је предаторски модел, непознат добром делу светске популације, али који је опет утицао на све, упркос чињеници да нисмо били свесни начина на који он функционише. Хенри Форд, је рекао :" Добро је што људи нису упознати са банкарским монетарним системом , јер би у супротном дошло до револуције пре него што сутрашњи дан осване." И био је потпуно управу.
Стога су се лидери АПЕК-а, заложили за глобалне разговоре о трговини и реформи глобалних институција за кредите, покушавајући да спрече велику економску рецесију. На самиту форума за Афричко-пацифичку сарадњу АПЕК у перуанској предстоници Лими, усвојена је необавезујућа деклерација која увелико садржи закључке састанка групе 20 (Г 20) у Вашингтону. Девет лидера земаља које излазе на Пацифик присуствовале су самиту.
У заједничкој декларацији 21 чланице АПЕК, такође, је обећано да ће се уложити напори да буду обновљени преговори о светској трговини који су у застоју од јула.
Председници Џорџ Буш из Сједињених Америчких Држава , Димитриј Медведев из Русије и Ху Ђинтао из Народне Републике Кине, јапански премијер Тро Асо и други лидери АПЕК су рекли да ће се наредних 12 месеци уздржавати од постављња баријера у инвестирању и трговини.
Чланице АПЕК су осим САД, Кина, Јапан, Аустралија, Брунеј, Канада, Чиле, Хонгконг, Индонезија, Јужна Кореја, Малезија, Мексико, Нови Зеланд, Папуа, Нова Гвинеја, Перу, Филипини, Сингапур, Тајван, Тајланд и Вијетнам.
АПЕК обухвата готово 50 одсто укупног обима светске трговине. У тренутку када све више земаља тражи помоћ из фондова за ванредне ситуације АПЕК против протекционизма наиредних годину дана без обзира на ефекте дубоке финансијске кризе. Подаци о економским кретањима у САД током прошлог месеца показаће да се америчка рецесија вероватно продубила, услед све жешће финансијске кризе и пада потрошње на најнижи ниво од 2001.године. куповине су у октобру пале за један проценат, након смањења од 0,3 одсто у предходном месецу. А и извештај Министарства трговине указује на пад октобарских поруџбина трајних потрошних добара, што је други негативан показатељ током минула два месеца.
Кредитна криза је натерала осиромашене потрошаче да се одрекну куповина, а компаније су приморане да снизе трошкове и почну са отпуштањима. Америчка станоградња и прерађивачка индустрија су такође у кризи , што је знак да економија тоне још дубље, према можда најнижој тачки у последњих неколико деценија. сви економски показатељи указују на продубљивање рецесије и рецесија би могла да потраје још најмање шест месеци. Извештај је такође показао да су плате у протеклих месец дана порасле за 0,1 одсто, што је најмање повећање протекла три месеца.очекивани пад потрошње даје лош наговештај уочи предстојећих куповина за божићне празнике, које би могле да буду најлошије за шест година. Рекордна експанзија потрошње у прва два квартала ове године окончана је у трећем тромесечју чиме је проузрокован пад свих економских активности.
За излазак из рецесије која погађа цели свет нужан је "нови међународни финанси јски договор", констатује Света столица у документу који објављује ватикански Осерваторе романо." Требају ли нам само промене или права реформа система међународних економских и финансијсских институција", пита се папин Свет за правду и мир у свом документу за министарску конференцију о развоју која је одржана 29. новембра у Дохи. У документу Ватикана се констатује да "многе особе и установе, јавне и приватне, домаће и стране, траже неку врсту новог Бретон вудса ", послератне конференције на којој је створен данашњи међународни финансијски систем. Криза је зацело у први план гурнула потребу да се пронађу нови облици међународне сарадње са монетарном , финансијском и трговинском пољу. И садашња економска криза је углавном криза поверења. Данас је очигледно да је данашњи суверенитет недовољан, чак су се и велике земље свесне да се национални задаци не могу остварити искључиво кроз ослањање на унутрашње политике: међународни уговори, прописи и установе свакако су нужни.
Челници пацифичких држава по завршетку дводневног самита оценили су да би финансијска криза могла бити превладана до средине 2010.године. док рецесија погађа многе земље, а на финансијском тржишту влада хаос , челници 21 државе АПЕК-а истакли су да је успоравање које прети један од највећих сведских изазова са којим су се икада суочили. Они су уверени да кризу могу превазићи у наредних 18 месеци. Јер су, како кажу, већ предузели журне и изванредне кораке како би стабилизовали финансијски сектор и оснажили економски раст.
Декларација челника АПЕК-а објављена на крају дводневног самита у Перуу одражава мере на које је позвана скупина 20 највећих економија на састанку у Вашингтону, али су појачали потпору драстичним мерама којима ће се подстицати кредитирање и потрошња.
Чланице АПЕК-а , које представљају половину светске економије, обећале су на самиту да ће заједнички покушати да ублаже кризу, сложили су се да годину дана неће прихватати нове трговинске баријере, позвали су на бољу регулацију финансијског сектора такође су подржали напоре међународних институција да обезбеде да се најрепродуктивнијим мањим и средњим фирмама омогући извиз кредита.
Председник Буш је на маргинама Азијско – пацифичког форума у Лими разговарао са својим руским колегом Димитријем Медведевим. Договорили су се да се превише не осврћу на проблеме који увек постоје између светских сила , и изразили су спремност да сарађују по питањима као што су иранска нуклеарна политика и борба против пирата дуж сомалијске обале. Самит АПЕК-а је иначе последњи велики самит председника Буша пре одласка с положаја у јануару. Учесници скупа не очекују никакав значајнији помак у спровођењу економских планова све док новоизабрани Барак Обама не предузме дужност.
